Rastuća nejednakost dovodi do globalnog povećanja broja kozmetičkih procedura, preoblikovanja standarda lepote, kao i društvene konkurencije, ukazuje se u tekstu "Kako nejednakost podstiče bum estetske hirurgije" objavljenom na portalu Socijalna Evropa (Social Europe).
Autorka teksta Kejt Piket piše da ljudi mahom pred Novu godinu donose odluke, među kojima vode "da oslabim" i "da više vežbam" a u cilju dobrog izgleda i zdravlja. Međutim, ubrzo im to postane teško i opredele se za lakša rešenja od dijete i odlaska u teretanu - punjenje tankih usana, izbeljivanje zuba, opraciju nosa.
Ekonomist je u Novu godinu ušao sa izveštajem u kojem se navodi da je broj kozmetičkih procedura u svetu za samo četiri godine povećan za 40%, sa 25 na 35 miliona. Međutim, ta cifra je verovatno znatno potcenjena jer uključuje samo procedure koje su obavili sertifikovani plastični hirurzi a ne i one u salonima lepote ili u "lou kost centrima plastične hirurgije", poput onih u Turskoj.
Procenjuje se da će samo u SAD i Kanadi tržište estetskih injekcija, poput botoksa i filera, premašiti pet milijardi dolara u 2025.
U tekstu se navodi da se za kozmetičke procedure sve više opredeljuju muškarci a među najpopularnijim su liposukcija grudnog koša, podizanje kapaka, "fejslifting" i operacija nosa.
I neinvazivni tretmani, poput filera, takođe postaju sve popularniji među muškarcima. "Na kraju krajeva, postizanje izgleda Kena jednako je teško kao i oponašanje Barbike", navodi se i dodaje da su se u 2023. ipak žene u znatno većem procentu nego muškarci podvrgavale kozmetičkim procedurama - 86 prema 14%.
Britanski Ekonomist bum preoblikovanja sebe pripisuje brojnim faktorima: činjenici da više vremena provodimo posmatrajući se na Zum sastancima, eskalaciji standarda lepote podstaknutoj na društvenim mrežama, fenomenu da je fizička privlačnost povezana sa većom zaradom, unosnijim ugovorima, uspehom na intervjuima za posao i drugim prednostima u karijeri.
Ipak, pritsci nisu isti širom sveta. "Održavanje" ili "podešavanje", kako su kolokvijalno poznati estetski zahvati, postaju deo takmičenja vođenog statusom odnosno nejednakošću. Navodi se da u SAD postoji značajna veza između potrošnje na estetsku hirurgiju i najbogatijih 5%, u Brazilu radnička klasa ide na jeftine operacije kako bi se prilagodila preferencijama belaca odnosno više srednje klase, a u Južnoj Koreji se na kozmetičke procedure gleda kao na sredstvo razlikovanja u društvu u uslovima ekonomske neizvesnosti.
To je deo šireg trenda gde je u manje ravnopravnim društvima veća verovatnoća da žene objavljuju "seksi selfije" na društvenim mrežama, a da se muškarci više takmiče za status, poštovanje i muževan izgled.
Jedna nedavna studija pokazala je da žene vođene anksioznošću zbog svog društvenog položaja nose odeću koja više otkriva.
Autorka piše da je zabrinuta da je to samo početak talasa represije i regresije koji preti da poništi teško stečeni napredak u oblasti rodne jednakosti i prava žena. Dalje navodi da je Amnesti internešenal dokumentovao "alarmantne napade" na prava žena širom sveta, uključujući ukidanje pravne zaštite i povećanje rizika sa kojima se suočavaju branitelji ljudskih prava žena.
U tekstu se navodi i da su rodna i ekonomska nejednakost duboko povezani - ispunjavanje cilja 10 (smanjenje nejednakosti) iz Ciljeva održivog razvoja UN zahteva napredovanje kod cilja 5 (rodna jednakost). Cilj 10 uključuje osnaživanje i podsticanje društvene, ekonomske i političke inkluzije bez obzira na starost, rod ili etničku pripadnost, kao i obezbeđenje jednakih mogućnosti i smanjenje nejednakih ishoda, dok je meta cilja 5 iskorenjivanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica.
Zaključuje se da se žene manje opredeljuju za kozmetičke procedure kako učešće u radnoj snazi i politička zastupljenost postaju veći odnosno pravedniji.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
