Od novca EU više od milijardu evra potrošeno je na podršku projektima kojima se krše osnovna prava, pokazalo je novo istraživanje neprofitne grupe Bridž EU.
Izveštaj zasnovan na podacima prikupljenim u šest članica EU pokazao je da se fondovima Unije finansiraju inicijative koje, npr, za posledicu imaju segregaciju romske dece u školama ili nezakonito pritvaranje migranata.
Tim kršenjima se ne krše samo Povelja o osnovnim pravima EU i Konvencija UN o pravima ljudi sa invaliditetom (UNCRPD), već se i otkrivaju sistemske slabosti u načinu na koji se sredstva EU dizajniraju, kako se njima upravlja i kako se prate pod "zajedničkom odgovornošću" Evropske komisije i članica.
Otvara se pitanje nadzora EU nad sopstvenom potrošnjom, navodi se u izveštaju "1,1 milijarda evra, 63 projekta, šest zemalja, jedan obrazac - Kako sredstva EU krše osnova prava".
Izveštaj ima za cilj da otkrije propuste u trošenju novca EU i kršenje osnovnih prava na nacionalnom nivou, u Bugarskoj, Češkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji, kao i na nivou EU.
Bridž ukazuje na veoma nizak nivo razumevanja zahteva poštovanja osnovnih prava u implementaciji fondova EU, kao i na nizak nivo ljudskih i finansijskih kapaciteta zainteresovanih strana u zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
Navodi se da se zbog ozbiljno pogrešnog tumačenja zahteva iz oblasti osnovnih prava (sprečavanje i ukazivanje na problem segregacije, institucionalizaciju, "pušbekove" itd), i nacionalnih i vlasti EU novac Unije i dalje koristi za teška i ozbiljna kršenja osnovnih prava marginalizovane populacije.
Ukazuje se i da "rat kompetencija" između nacionalnih i evropskih vlasti za posledicu ima zanemarivanje rešavanja kršenja prava u projektima sa fondovima EU, kao i neuvođenje sankcija, što dovodi do nekažnjivosti onih koji upravljaju projektima.
Organizacija Bridž u izveštaju navodi i da je učešće lokalnih organizacija marginalizovanih zajednica, reprezentativnih organizacija, posmatrača ljudskih prava i "političkih neprijatelja" veoma ograničeno na svim nivoima upravljanja sredstvima.
Na kraju se navodi da su potrebne jače zaštitne mere u regulatornom okviru kohezione politike za period posle 2027, kao i da treba da budu eliminisana sva neslaganja između međunarodnih/EU i nacionalnih regulativa.
Ističe se i da bi trebalo pokrenuti pravne postupke, poput žalbi i parnica, kako bi se zahtevala pojašnjenja i presude radi sprečavanja i rešavanja problema kršenja osnovnih prava.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
