Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture da je zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja imperativna norma u opštem međunarodnom i domaćem pravu, zbog čega se takve pojave ni pod kojim okolnostima ne mogu opravdati u praksi.
Pašalić je istakao da kada se govori o torturi, najčešće se misli na status lica lišenih slobode, jer ustanove zatvorenog tipa u kojima se nalaze pogoduju različitim vidovima zlostavljanja.
"Bez obzira na osnov po kome je neko lice zatvoreno, ono nije neslobodno i raspolaže širokim spektrom prava. To je važno istaći zbog afirmisanja značaja prevencije, koja je ključna za suzbijanje torture i u tom smislu, preduzimanja potrebnih mera, jer praksa pokazuje da je rizik od torture najveći u prvim satima lišenja slobode", istakao je Zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Zato je, prema rečima Zaštitnika građana, adekvatna reakcija nadležnih od izuzetnog značaja, pre svega u pravcu pravovremenog identifikovanja fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, ali i pokretanja temeljnih istraga povodom svakog incidenta, uključujući i izvesnost sankcionisanja izvršilaca.
Zaštitnik građana ukazuje na to da ova institucija, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture ima mandat da u cilju prevencije torture obavlja posete ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i proverava da li su uslovi i način na koji se postupa prema njima u skladu sa međunarodnim standardima.
U tom smislu, Zaštitnik građana konstatuje da u Srbiji postoji tendencija unapređenja zaštite prava lica lišenih slobode, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja. Međutim, to ne znači da su takve pojave eliminisane.
Nedavni tragični slučaj u KPZ u Beogradu - Padinskoj Skeli, potvrđuje da je zlostavljanje teško prepoznati jer žrtve često iz straha nisu spremne da to prijave, ali i da je potrebno da se službenici pridržavaju svih procedura u radu i sa posebnom pažnjom prate ponašanje svih lica lišenih slobode.
Zaštitnik građana je, obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) samo u prošloj godini izvršio 90 poseta, dok su nadležnima organima upućene 234 preporuke.
Između ostalog, ukazano je na neophodnost sistemskog registrovanja svih povreda lica lišenih slobode i potrebe da se te informacije bez odlaganja i bez izuzetka dostavljaju nadležnim organima.
Ustanovljena je i potreba poboljšanja zaštite osoba sa mentalnim smetnjama, i razvijanja sistema kontinuiranih obuka o ljudskim pravima za sve koji postupaju prema ovim posebno osetljivim grupama. Unapređenje materjalnih uslova u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode, uz angažman dovoljnog broja zaposlenih, takođe je jedna od preporuka, imajući u vidu da loši smeštajni uslovi i neodgovarajući kadrovski kapaciteti mogu stvoriti rizik da lica lišena slobode postanu žrtve zlostavljanja i nehumanog postupanja.
Navedeno zahteva i poboljšanje mehanizama unutrašnje kontrole policije, kao i aktivan rad tužilaštva i sudova u cilju efektivne i efikasne borbe protiv torture.
Zaštitnik građana napominje da je od posebnog značaja još odlučniji rad na promociji i osnaživanju žrtava, kao i sprečavanju i suzbijanju svih oblika nasilja.
Saopštenje Zaštitnika građana
Foto: Beta
