Ministarstvo pravde Albanije objavilo je predlog amandmana na zakon o pravu na informacije koji izazivaju bojazan da će mediji imati problema u dobijanju informacija koje su ključne za njihov rad.
Prema predlogu koji je stavljen na javnu raspravu, u zakon se uvodi novi član o tzv. uvredljivim pitanjima koji javnim institucijama daje pravo da zahtev za informacijama okarakterišu kao uvredljiv i da zato odbiju da odgovore.
"Kada je zahtev za informacijama jasno uvredljiv, posebno ako se ponavlja, organ javne vlasti može da odluči da se upravni postupak prekine bez konačne odluke. Teret dokazivanja uvredljive prirode pitanja je na organu javne vlasti", navodi se u predlogu i ukazuje da se problem može izneti povereniku za pravo na informisanje.
Ono što brine neke zainteresovane strane u medijima, jeste činjenica da nije data tačna definicija šta su uvredljivi zahtevi, prenosi Exit.al.
Važeći albanski zakon o pravu na informacije napisan je uz međunarodnu pomoć i usvojen u parlamentu 2014. Vlada tvrdi da taj zakon treba da bude izmenjen kako bi se sprečio pravni vakum koji bi mogao da nastane izradom novih zakona u oblasti zaštite podataka.
Mediji međutim nisu uvereni u to. Fljutura Kusari iz Evropskog centra za slobodu medija rekla je za BIRN da bi promene mogle dodatno da otežaju pristup informacijama.
"Nema pouzdanog dokaza da neko u Albaniji zloupotrebljava pravo na pristup informacijama. Činjenice ukazuju na suprotno", rekla je Kusari.
Prema njenim rečima, amandmani su još jedan pokušaj da se zatvore javne institucije a novinari onemoguće da pozivaju vlasti na odgovornost.
Advokatica Res Publike Irena Dule slaže se da problem nije kako vlasti postupaju sa uvredljivim zahtevima, već kako se bave osnovnim zahtevima.
Amandmanima je takođe predviđeno smanjenje kazni za institucije koje ne odgovore na zahtev za informacije. Kazne će biti smanjene za dve trećine, na oko 420 evra.
Novinari kažu da im pristup informacijama koče institucije a da stvar komplikuje to što poverenik sporo reaguje i izriče veoma malo kazni.
Pored toga, u novom izveštaju Evropske komisije ocenjeno je da Albanija nije zabeležila napredak po pitanju slobode medija i da "ostaje značajno da se obezbedi da mediji imaju direktan i transparentan pristup vladinim institucijama i njihovim aktivnostima".
U međuvremenu je vlada nedavno potvrdila povlačenje paketa zakona protiv klevete iz parlamenta.
Između ostalog, tim paketom je predviđeno da svi onlajn mediji budu pod jurisdikcijom tela koje bi moglo da kažnjava medij za koji smatra da krši neko od prilično nejasnih pravila. Kazne bi se određivale bez suda.
Vladin portparol je za EURACTIV rekao "da (paket) nije bio na dnevnom redu više od godinu dana i da se sada formalno povlači".
Snažno protivljenje tom paketu izrazili su Evropska komisija, Venecijanska komisija Saveta Evrope i brojne lokalne i međunarodne medijske i organizacije za zaštitu prava koje su ga nazvale drakonskim i ocenile da bi značajno uticao na albanski medijski prostor.
Taj zakon izglasala je socijalistička većina 2020. ali je tadašnji predsednik Iljir Meta stavio veto na njega i vratio ga poslanicima. Na dnevnom redu parlamenta bio je više od dve godine, gde je vladajuća većina mogla da ga usvoji u svakom trenutku.
Predstavnica OEBS za slobodu medija Tereza Ribejro pozdravila je povlačenje paketa zakona.
"Zadovoljna sam što vlada Albanije povlači kontroverzne zakone o medijima, poznate kao paket protiv klevete, sa dnevnog reda. Svi medijski zakoni moraju da garantuju slobodu medija u skladu sa obavezama iz OEBS i drugim međunarodnim standardima", napisala je Ribejro na Tviteru.
Međutim, da razloga za brigu i dalje ima, pokazuju novi amandamni na zakon o slobodnom pristupu informacijama.
Izvor: Exit.al/EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
