Sloboda medija u EU suočena je sa krizom koja se produbljuje jer rastući autoritarizam nastavlja da urušava nezavisnost medija.
U četvrtom godišnjem izveštaju o medijskim slobodama Unija za građanske slobode za Evropu upozorila je da se sloboda medija, koja je prva linija odbrane od autoritarizma, raspada širom Evrope.
Unija je izveštaj objavila pred Svetski dan slobode medija koji se obežava 3. maja.
U izveštaju izrađenom u saradnji 43 organizacije za ljudska prava iz 21 članice EU navodi se da vlade sve više utiču na medije tako što usmeravaju javne finansije u njima prijateljski nastrojene medije i koriste javne servise kao komunikacioni alat.
Novinari se suočavaju sa raširenim pretnjama i nasiljem, novinarke su nesrazmerno meta a netransparentno vlasništvo u medijima ograničava pluralizam. Pored toga, javni službenici često uskraćuju pristup javnim informacijama dodatno ograničavajući transparentnost, navodi se.
U izveštaju se ocenjuje da su promene kod medijskih sloboda pokazatelj i istovremeno pokretač u oblasti vladavine prava a da se to najbolje vidi u Centralnoj i Istočnoj Evropi, prenela je agencija Belga.
Navodi se da Slovačka sada sledi mađarski "autokratski priručnik" povećavajući rizik od potpuno zarobljenog medijskog pejzaža. U međuvremenu su Poljska i Slovenija uložile značajne napore u obnovu medijske nezavisnosti i smanjenje političkog mešanja.
EU se pak sprema da potpuno implementira Evropski zakon o slobodi medija (EMFA) u avgustu. Međutim, u izveštaju se upozorava da mnoge članice "nisu spremne za nove medijske propise EU", odnosno za zaštitu slobode štampe.
Navodi se da su u Mađarskoj javni mediji potpuno pod kontrolom vlade i deluju kao mikrofon vlasti. Istovremeno su izmene zakona u Slovačkoj dodatno smanjile zaštite koje su obezbeđivale nezavisnost medija.
Čak i u manje problematičnim zemljama, poput Grčke, Hrvatske, Malte, Bugarske i Italije, netransparentno finansiranje i politička kontrola nad upravama stvaraju "ranjivost na politički uticaj", navodi se u izveštaju, prenela je Belga.
Širom EU, piše dalje, vlade su nastavile da vrše uticaj kroz nejasnu raspodelu sredstava za oglašavanje, pri čemu se u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Malte, Slovenije i Španije favorizuju provladini mediji.
Ozbiljan razlog za zabrinutost je i velika koncentracija medijskog vlasništva, posebno u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Malti, Holandiji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.
EMFA inače predviđa javno dostupne baze podataka koje obezbedđuju transparentnost vlasništva ali mnoge članice EU tek treba da ih uspostave.
Upozorava se i da su širom Evrope novinari suočeni sa sve većim opasnostima, posebno novinarke, i to u Bugarskoj, Italiji, Slovačkoj i Švedskoj. Zabrinutost izaziva i upotreba špijunskih softvera protiv novinara, naročito prognanih iz Rusije ili Belorusije, kao i nasilje prema novinarima, posebno na demonstracijama.
Problemi su i dalje i pristup informacijama od javnog značaja, posebno u Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Holandiji i Španiji, kao i strateške tužbe protiv protiv učešća javnosti (SLAPP) širom EU, uključujući u Belgiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Slovačkoj...
Autor izveštaja Džonatan Dej iz Unije za građanske slobode za Evropu izjavio je da se negativan trend sa slobodom medija iz ranijih godina nastavio u 2024.
"Napori vlada da oslabe vladavinu prava i demokratske institucije gotovo uvek počinju težnjom da kontrolišu medijski prostor u zemlji", upozorio je Dej dodajući da Evropska komisija treba ozbiljno da se pozabavi nalazima iz izveštaja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
