Evropska unija ne može da ima uticaj na vlasti u zemljama kandidatima za članstvo koje naginju autokratijama da poštuju medijske slobode, ako ne uspostavi snažnu kulturu nezavisnih medija u svojim članicama, ocenila je direktorka Balkanske inicijative za slobodu medije Antoaneta Nikolova.
U autorskom tekstu za briselski portal Politiko, Nikolova ocenjuje da demonstranti u Srbiji gledaju na EU kao "svetionik nade za demokratiju" i ističe da Unija "ne može da dozvoli da ih izneveri".
Nikolova podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 25. marta, pozvala Srbiju da "preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi".
Posle višemesečnog ćutanja na "nezabeležene antivladine proteste" u Srbiji, Fon der Lajen je "konačno zamerila Beogradu" zbog nesprovođenja reformi u okviru evropskih integracija, navela je Nikolova, ocenjujući da je ta opomena "davno zakasnila".
Iako Vučić već deceniju radi na učvršćivanju moći svoje partije, "nasilno uspostavljajući kontrolu nad medijima" i donošenjem dva kontroverzna zakona kojima je državnim kompanijama dozvoljeno da uđu u medijski prostor i kojima je dodatno pogoršano medijsko okruženje, Nikolova navodi da je EU ignorisala upozorenja medijskih udruženja koja su predviđala njihov antidemokratski uticaj.
"Bila je potrebna neviđena eskalacija — masovni protesti protiv Vučića i njegove vlade, kao i fizički napadi na nekoliko preostalih nezavisnih novinara u zemlji — da EU prekine ćutanje", piše Nikolova.
Prema njenim rečima, reformska agenda koju zemlje kandidati treba da sprovode na putu ka članstvu, trebalo bi u teoriji da pruži Evropskoj komisiji određenu polugu moći, ali poslednjih godina nekoliko zemalja kandidata, uključujući Srbiju, Tursku i Gruziju, sprovode "neke od najneverovatnijih napada na nezavisne medije".
"I nije iznenađujuće da ove zemlje veruju da takve mere neće omesti njihov put ka članstvu, jer nekoliko zemalja EU radi isto", ističe Nikolova, navodeći kao primere Mađarsku, Slovačku, Italiju i Španiju.
Mađarska je tužila EU Evropskom sudu pravde prošle godine zbog usvajanja Evropskog zakona o slobodi medija, čiji je cilj zaštita medijskog pluralizma i nezavisnosti, tvrdeći da zakon prevazilazi ovlašćenja EU i meša se u suverenitet zemalja članica.
Slovački premijer Robert Fico je ugasio javni servis RTVS i zamenio ga novom državnom televizijom servisom STVR, što mu je omogućilo promene u rukovodstvu i veću kontrolu uredničkog sadržaja.
Pored ovih "dugogodišnjih provokatora u EU", Nikolova ističe da loš primer daju i neke od najuticajnijih članica Unije koje beleže nazadovanje kada je u pitanju sloboda medija.
U izveštaju nevladine organizacije Libertis objavljenom u martu izdvaja se Italija zbog "nezapamćenog nivoa političkog uticaja" na javni servis, a vlada Đorđe Meloni se označava kao jedna od najvećih prekršilaca slobode medija u EU.
U Španiji se čini da su nedavni potezi premijera Pedra Sančeza "preuzeti direktno iz Vučićevog udžbenika", navodi Nikolova, podsećajući da je vlada kupila 10 odsto vlasništva u španskoj telekomunikacionoj kompaniji Telefonika i zamenila izvršnog direktora.
Nikolova ocenjuje da se u svetlu novih pretnji evropskim vrednostima, sloboda medija sve više posmatra kao pitanje bezbednosti.
"Ali bez jasne, snažne kulture slobode medija unutar granica EU, blok ne može da se nada da će zadržati dezinformacije, loše aktere i autoritarizam izvan tih granica. A ako EU želi da utiče na Vučića i druge koji teže da budu autokrate u zemljama kandidatima za EU, njene ključne članice moraju da daju primer", istakla je Nikolova.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
