Ovogodišnji Dan ekološkog duga obeležavamo 2. avgusta. Taj dan označava datum kada naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekorači sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine. To se događa zato što emitujemo više ugljen dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su ekstremni toplotni talasi, nezaustavljivi šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta.
Global Footprint Network svake godine izračuna Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu. Dok se 2. avgusta obeležava globalni Dan ekološkog duga, u naš region je zakoračio mnogo ranije. Najpre u Sloveniju 18. aprila, pa u Crnu Goru 17. maja, zatim u Hrvatsku i BiH 29. maja, Severnu Makedoniju 6. jula, Srbiju 8. jula, a u Albaniju će stići 3. novembra. Očigledno, u regionu živimo na kredit i tako oduzimamo prirodu budućim generacijama.
"Resurse koje nam je priroda poklonila smo već potrošili. Ako se to može smatrati napretkom, ove godine je to na globalnom nivou pet dana kasnije u odnosu na prošlu, ali je situacija u regionu ista kao i 2022. godine. Pohvalno je da ne nazadujemo, a sigurno moramo da uložimo mnogo veće napore bilo u pogledu dekarbonizacije, bilo u odgovornijem ekonomskom poslovanju, kako bismo u nekom trenutku videli napredak. Želimo da ostvarimo cilj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPČR o smanjenju emisije ugljen dioksida za 43% do 2030. na svetu (u poređenju s 2019. godinom), a da bismo to uradili potrebno je da pomerimo Dan ekološkog duga za 19 dana unapred svake godine tokom narednih sedam godina", ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.
Postoje rešenja za smanjenje ekološkog prekoračenja i jačanje biološke obnove, koja bi mogle da pomere Dan Ekološkog duga značajno. Platforma Power of Pošibility prikazuje brojne tehnologije, strategije vlada, javne politike i najbolje prakse građanskih inicijativa i akademske zajednice. Tako bi povećanje izvora električne energije s niskim učešćem ugljen dioksida na svetskom nivou sa sadašnjih 39% na 75%, pomerilo ovaj dan za 26 dana unapred. Ukoliko bismo za 50% smanjili bacanje hrane, dobili bismo 13 dana, a zamenskom planskom sadnjom drveća još dodatni 2,1 dan.
"Reč je o još jednom podsećanju i upozorenju na to koliko preterano iskorišćavamo prirodne resurse što dovodi do sve bržeg Zemljinog ekološkog i klimatskog kolapsa. To nije samo neodgovorno, već i krajnje opasno i zahteva hitne akcije. Svetski čelnici moraju da iskoriste svoju političku moć kako bi naglasili da je postojeća ekološka situacija hitna i da tako postave trasu ka održivoj budućnosti. EU je nedavno tesnom većinom izglasala Zakon o obnovi prirode i to je jedan od načina, a sve ovo Srbiju tek čeka kao zemlju kandidata. Iako, logički posmatrano, priroda je priroda i važno je da o njenom očuvanju brinemo nebitno da li jesmo ili nismo članice Evropske unije. To treba svima da bude prioriet, a posebno političarima koji zaštitu prirode treba da uvrste u sve državne politike ", zaključuje Ugarković.
Saopštenje, foto: WWF Adria
