Usmeravajući svoje ciljeve ka ostvarenju globalnih ciljeva zaštite bioraznovrsnosti, WWF se fokusira na očuvanje zdravlja ekosistema u regionu. Uoči obeležavanja Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu.
Prema poslednjem Izveštaja o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 73% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 85%. Do toga nas je dovelo zagađenje, klimatski pritisci, direktno iskorišćavanje resursa, ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, kao i nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas.
Kako bismo sačuvali naše, ali i stanište svih živih bića u regionu, WWF radi na očuvanju i oporavku staništa divljih vrsta, obnovi prirodnih tokova reka, jačanju otpornosti Jadranskog mora, klimatskom prilagođavanju i otpornosti kao i uključivanju najvažnijih donosioca odluka u te procese.
Iako su neke zemlje našeg regiona, poput Hrvatske i Slovenije, stavile pod zaštitu 38%, odnosno 40% svoje teritorije, druge, poput Bosne i Hercegovine, zaostaju s tek 3,5%. Delotvornost upravljanja zaštićenim područjima i potreba za prekograničnom saradnjom i dalje su ključni izazovi za očuvanje biološke raznovrsnosti regiona.
“Uticaj koji WWF želi da ostvari je merljiva zaštita, oporavak i održivo, još bolje - zajedničko, upravljanje ključnim vrstama i staništima u regionu, uz istovremeno osiguranje da od oporavka prirode prosperiraju i ljudi.
U tom smislu, do 2030. godine želimo da imamo 30% kopnenog područja pod svrsishodnom zaštitom, uspostavićemo slobodan tok za 250 kilometara reka i učiniti da Jadran bude otporan ekosistem koji će hraniti najmanje 1,5 miliona ljudi. Pritom ćemo se i dalje zalagati za održavanje klimatskih politika i politika zaštite bioraznovrsnosti u fokusu i raditi na usmeravanju javnih sredstava u zaštitu prirode i životne sredine”, ističe Dunja Macoko Drvar, programska direktorka WWF-Adrije.
Naš region ima nekoliko značajnih rečnih sistema koji igraju ključnu ulogu u slatkovodnim ekosistemima tog područja.
Na primer, delta Neretve je međunarodno prepoznata po svojoj ornitofauni, s više od 310 zabeleženih vrsta ptica. UNESCO-ov prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, takozvani Evropski Amazon, sačinjen od 700 km dugačkog zelenog pojasa koji povezuje više od 800.000 ha izuzetno vrednih prirodnih i kulturnih predela, dom je najveće populacije gnezdećih parova orlova belorepana u Evropi i stanište ugroženih vrsta kao što su mala čigra, crna roda, dabar, vidra i jesetre. Ovaj predeo je takođe, važno odmorište za više od 250.000 migratornih vodenih ptica svake godine.
Treba naglasiti da bioraznovrsnost nije samo biljni i životinjski svet, nego i čovek. Ono što je potrebno nama, potrebno je i svim drugim živim bićima, a to je da imamo prave uslove za život - zdravu hranu, čist vazduh, čistu vodu i što manje vanrednih elementarnih nepogoda.
Saopštenje: WWF Adria
Foto: WWF/Kari Schnellman
