Evropska komisija je 8. novembra objavila novi paket proširenja i Izveštaj o evrointergraciji zemalja Zapadnog Balkana, u koje spada i Srbija. Kako je Komisija ocenila napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena? Kao određen, odnosno izvestan.

Iako se čini da je određeni napredak (some progreš), zapravo neodređena kategorija, on znači da nam je Komisija dala prelaznu ocenu: umesto ograničenog napretka od prošle godine u ovoj godini smo stigli do - izvesnog. Ako bi ovo bila ocena u školi, to bi bio napredak sa 2 minus na 2. Nije baš da nema napretka, tu je negde, ali, imamo li razloga za slavlje?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da novi Plan rasta za Zapadni Balkan vredan 6 milijardi evra, približava privrede ovih zemalja EU, dok je premijerka Srbije istakla da je Evropska komisija "prepoznala jasan napredak Srbije" u svim ključnim oblastima, gledajući na ovo kao pozitivnu vest. Sa druge strane, konkretna oglašavanja donosioca odluka u vezi sa oblašću zaštite životne sredine još uvek nemamo, a ukoliko zagrebemo vrh "izvesnog napretka", postoji mogućnost da nećemo biti preterano pozitivni, uzimajući u obzir mnoge neispunjene preporuke, kako Evropske komisije, tako i civilnog društva u Srbiji. Ostaje utisak da je Evropska komisija zbog aktuelne geopolitičke situacije, kao i opadanja podrške pristupanja Uniji, ovaj Izveštaj videla kao značajan trenutak za jačanje uticaja na zemlje Zapadnog Balkana kako bi što pre intenzivirale proces reformi.

U čemu smo to napredovali prethodne godine, a nakon 10 godina od otvaranja pristupnih pregovora sa EU?

Pre svega, Komisija vidi napredak u tome da je Srbija usvojila dugoočekivanu Strategiju niskougljeničnog razvoja, da je napredovala u izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i da je povećala investicije u zaštitu životne sredine.

Koalicija 27 podseća da je Strategija niskougljeničnog razvoja završena pre četiri godine, a da je bila na javnoj raspravi u januaru 2020. godine. Dakle, usvojena je nakon nekoliko godina, tokom kojih su se desile globalne pandemije, globalna energetska kriza, rapidni razvoj tehnologije obnovljivih izvora energije i rast njihove konkurentnosti. Strategija ništa od ovoga nije uzela u obzir, usvojena je u onom obliku u kome je bila pre četiri godine.

Izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana se može posmatrati kao napredak. Međutim, sudeći po nacrtu dokumenta koji je u julu 2023. godine bio na javnoj raspravi – INEKP ne ispunjava preporuke Komisije od prošle godine da Srbija treba da usvoji ambiciozan plan, koji je usklađen sa ciljevima ugljenične neutralnosti Zelene agende za Zapadni Balkan i obavezama koje je Srbija preuzela u okviru Energetske zajednice. Naime, nacrt INEKP-a koji je javnost ovog leta mogla da vidi nema ugljeničnu neutralnost kao cilj. Dokument nije usklađen ni sa Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice s obzirom na to da se ciljevi za udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji 2030. godine razlikuju. INEKP i dalje nije usvojen.

Investicije u zaštitu životne sredine svakako jesu povećane, pa bi se tu mogao naći razlog da ocenimo da smo napredovali, ali su i dalje daleko ispod potrebnih, što potvrđuju i preporuke Fiskalnog saveta. U budžetu za 2023. godinu Srbija je za životnu sredinu opredelila 0,3% BDP-a.

Ipak, rebalansom budžeta iz septembra ovaj iznos je smanjen za 4 milijarde dinara i na kraju je iznosio oko 0,2 % BDP-a. Preporuke Fiskalnog saveta su da Srbija na zaštitu životne sredine treba da izdvaja šest do sedam puta više, odnosno 1,2-1,4% BDP-a. Koalicija 27 smatra da se ovakav razvoj sistema upravljanja javnim politikama zaštite životne sredine ne može smatrati napretkom.

Kako da Srbija dalje napreduje, i pređe sa 2 na ocenu 3, prema preporukama Evropske komisije?

Ključne preporuke za dalji napredak od određenog ka dobrom napretku su, uz i dalje važeće prošlogodišnje preporuke, da Srbija treba da unapredi strukturu sektora zaštite životne sredine kako bi se obezbedile efikasnije investicije i transparentnost upravljanja investicijama, da uskladi ključne nedostatke Zakona o planiranju i izgradnji sa međunarodnim standardima, uskladi Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa EU direktivama.

U pogledu pojedinačnih oblasti Poglavlja 27, zaključak je da je Srbija uglavnom umereno do veoma usklađena sa propisima EU, ali da je primena propisa i dalje nezadovoljavajuća i neophodno je da se unapredi. U praksi to znači, da Srbija usvaja propise i javne politike, ali ih zapravo ne sprovodi u potpunosti.

Koalicija 27 podseća na ključne nalaze desetog Izveštaja iz senke, koji je objavila 30. oktobra, o napretku Srbije u oblasti Poglavlja 27, a to je da oblasti zaštite životne sredine od kvaliteta vazduha, zaštite prirode, klimatskih promena, otpada, buke, upravljanja vodama, šumama i horizontalnog zakonodavstva nisu na listi prioriteta institucija. Od nedostataka ambicija za ozbiljnije reforme i pomeranje rokova za završetak reformi, procesa koji su teški za praćenje široj javnosti, do nedostataka adekvatnog finansiranja, napredak je spor i nekoordinisan.Izveštaj iz senke Zelena agenda bez agende pokriva period od aprila 2022. do aprila 2023. godine možete preuzeti OVDE.

Saopštenje Koalicije 27