The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.
Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.
Izdvajamo:
KIJEV
Šolc, Makron i Dragi u Kijevu - simbolika ili domaća politika? Lideri Nemačke, Francuske i Italije, Olaf Šolc, Emanuel Makron i Mario Dragi borave u Kijevu kako bi izrazili solidarnost sa Ukrajinom, ali i ublažili rastuće nezadovoljstvo zbog njihove dosadašnje mlake podrške Kijevu. Analitičari ipak ocenjuju da njihova poseta 16. juna uglavnom služi za unutrašnje političke potrebe i da verovatno neće iz temelja promeniti politiku Berlina, Pariza i Rima prema Ukrajini. Makron, Šolc i Dragi, kojima će se u Kijevu pridružiti i predsednik Rumunije Klaus Johanis, izjavili su po dolasku u Kijev da je to "važan trenutak" i "poruka evropskog jedinstva prema Ukrajini". Više
///
EU INSTITUCIJE
Češko predsedavanje želi Maršalov plan i status kandidata za Ukrajinu. Češko predsedavanje EU imaće za prioritet organizovanje samita o "rekonstrukciji" i pokretanje svojevrsnog Maršalovog plana za Ukrajinu, izjavio je češki premijer Petr Fijala. Prag će se zalagati i za davanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo i pomaganje ukrajinskim izbeglicama. "Hteli bismo da organizujemo samit o posleratnoj obnovi Ukrajine sa Maršalovim planom za Ukrajinu u prisustvu predsednika (Volodimira) Zelenskog", rekao je češki premijer, ali je istakao da je mir u Ukrajini preduslov za organizaciju takvog samita. Više
ZAPADNA EVROPA
HAG
Hag sada podržava početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Holandska vlada sada podržava kandidature Albanije i Severne Makedonije za pristupanje EU iako je 2019. sa Francuskom i Danskom blokirala početak pregovora sa dve balkanske zemlje. Vlada i koalicione partije u Predstavničkom domu sada se zalažu da obe zemlje, koje se nadaju početku pregovora o članstvu, pristupe EU, piše holandski NL Tajms. Početak pregovora sa Skopljem blokira bugarski veto zbog spora oko jezika i istorije dok je napredak Tirane na putu ka EU vezan za napredak Severne Makedonije. Više
///
BEČ
Austrijski ministar traži oporezivanje najbogatijih. Na imovinu 5% najbogatijih Austrijanaca treba uvesti porez zbog povećane budžetske potrošnje usled pandemije i inflacije, izjavio je ministar za socijalna i zdravstvena pitanja Johanes Rauh. On je rekao da za preraspodelu bogatstva treba da plati 450.000 ljudi. "Sada onih 5%, ako je uopšte 5%, koji su imali ogromno povećanje svog bogatstva u poslednjih 15 godina, mora dati fer doprinos, uključujući upravljanje troškovima i suočavanje s ovim krizama", rekao je Rauh, član Zelenih. Porezu na bogate se protive njihovi koalicioni partneri, konzervativna Austrijska narodna partija i liberalna partija NEOS. Više na engleskom
(Laura Kabelka | EURACTIV.de)
///
BERLIN
Nemci podeljeni oko priključenja Ukrajine EU. Novo istraživanje nemačkog Špigla pokazalo je da bi 45% Nemaca podržalo ulazak Ukrajine u EU, 42% je protiv a ostali su neodlučni. Međutim, stavovi Nemaca iz istočnih i zapadnih delova zemlje se razlikuju. Tako gotovo polovina ispitanika iz zapadnih nemačkih pokrajina podržava ulazak Ukrajine u EU a 37% je protiv dok se na istoku 60% protivi potencijalnim pristupanju Ukrajine EU a manje od trećine je za. Više na engleskom
(Julia Dahm | EURACTIV.de)
SKANDINAVIJA I BALTIK
HELSINKI
U Finskoj predstavljen najbrži evropski superkompjuter. U Finskoj je pokrenut najmoćniji superkompjuter u Evropi i treći najbrži u svetu, LUMI, koji će ujedno biti i energetski efikasan. Smešten u staroj fabrici papira u gradu Kajaniju, oko 500 kilometara severno od Helsinkija, ovaj superkompjuter veličine košarkaškog terena može da proizvede snagu jednaku oko dva miliona laptopova. LUMI je projekat Evropske organizacije za računarstvo visokih performansi (EuroHPC JU) i 10 evropskih zemalja - Finske, Belgije, Češke, Danske, Estonije, Poljske, Švedske, Švajcarske, Islanda i Norveške. Više
///
VILNJUS
Litvanija ranije izlazi iz post-sovjetske elektro-mreže. Litvanija se nada da će se diskonektovati sa post-sovjetskog elektro-sistema BRELL ranije nego što je planirano, rekao je predsednik Gitanas Nauseda na sastanku sa evropskom komesarkom za energetiku Kadri Simson u Vilnjusu. Iako je Litvanija među prvima zaustavila uvoz ruskog gasa i nafte, i dalje je povezana na energetski prsten BRELL zajedno sa Rusijom, Belorusijom, Estonijom i Letonijom. Litvanija je planirala da sinhronizuje svoju elektro-mrežu sa kontinentalnim evropskim sistemom i izađe iz BRELL do kraja 2025. ali je Nauseda sada rekao da će to biti urađeno 2024. Više na engleskom
(Giedre Peseckyte | EURACTIV.com)
JUŽNA EVROPA
ATINA
Vođa grčkih socijalista poručio Stoltenbergu da ne može da bude Erdoganov ambasador. Lider grčke socijalističke partije Pasok kritikovao je generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga zbog njegove izjave o "neslaganju" Grčke i Turske i poziva na dijalog dve zemlje. "Stoltenberg ne može da bude i ambasador (turskog predsednika Redžepa Tajipa) Erdogana i generalni sekretar NATO", rekao je Nikos Andrulakis. Tenzije između Atine i Ankari su ponovo porasle, a šef vojne alijanse je pozvao dve zemlje da reše svoje razlike u Egejskom moru u duhu poverenja i solidarnosti i da se uzdrže od bilo kakvih akcija i retorike koja može pogoršati situaciju. Sve grčke političke partije su kritikovale neutralni stav NATO po pitanju spora Grčke i Turske. Više na engleskom
(Sarantis Michalopoulos | EURACTIV.com)
///
LISABON
Portugal odobrio šestomesečne radne vize, ukida imigracione kvote. Stranci u Portugalu sada mogu da borave šest meseci zahvaljujući novoj vizi za traženje posla, čime se eliminiše režim kvota za imigraciju, saopštila je ministarka spoljnih poslova Ana Katarina Mendeš. Ona je rekla da je kreiran novi tip viza sa ciljem bezbedne, uređene i regulisane migracije i borbe protiv manjka radne snage. Vlada je, prema njenim rečima, "definitivno" eliminisala ono što smatra "anahronim već dugo vremena a to je režim viza za niže rangirane poslove". Više na engleskom
(Celia Paulo | Lusa.pt)
VIŠEGRADSKA GRUPA
VARŠAVA
Stručnjaci sumnjaju u izvodljivost nuklearnih planova Poljske. Cilj poljske vlade da napravi prvu nuklearnu elektranu do 2033. previše je ambiciozan, smatraju stručnjaci. Poljska se u ogromnoj meri oslanja na fosilna goriva i nema nijednu nuklearnu elektranu za komercijalnu upotrebu, a pre dve godine je najavila da će do 2043. pustiti u rad šest reaktora u Hočevu na Baltičkom moru. Zamenik glavnog urednika portala Energetyka24.com Jakub Vjeh ocenio je da je to "nerealan rok" i da će biti odlaganja. Prema njegovom mišljenju, problematično će biti nabaviti potebne delove i obučiti odgovarajući kadar. Više na engleskom
(Bartosz Sieniawski | EURACTIV.pl)
///
PRAG
Češka kažnjena zbog sukoba interesa Babiša. Evropska komisija je kaznila Češku sa 3,3 miliona evra zbog grešaka u distribuciji poljoprivrednih subvencija Unije, uključujući sukob interesa u slučaju koncerna Agrofert bivšeg premijra Andreja Babiša. Agrofert je bio jedan od najvećih korisnika evropskih fondova u Češkoj. Babiš je kompaniju prebacio u povereničke fondove za vreme premijerskog mandata, ali Komisija tvrdi da je i dalje imao kontrolu. Češka će morati da plati 3,3 miliona evra zbog lošeg upravljanja subvencijama, dok kazna za projekte u kojima je bivši premijer bio u sukobu interesa iznosi 31.000 evra. Više na engleskom
(Aneta Zachová | EURACTIV.cz)
///
BUDIMPEŠTA
Fides planira da prepolovi finansijska sredstva za opoziciju. Mesečne subvencije za opozicione partije u Mađarskoj bile bi skoro prepolovljene, dok bi dve vladajuće stranke primale oko pet miliona evra manje prema predlogu zakona koji će poslanici Fidesa predstaviti naredne sedmice. Novi zakon bi povezao državne subvencije za političke grupe u parlamentu s izbornim listama umesto s brojem poslaničkih grupa, izjavio je lider poslaničke grupe vladajuće partije Mate Kočiš. On je rekao da opozicione partije takođe treba da doprinesu državnim fondovima za održavanje sve skupljih komunalnih usluga za domaćinstva. Više na engleskom
(EURACTIV.com with Telex)
BALKAN
LJUBLJANA
Slovenija vaučerima pomaže kupovinu kompjutera da bi unapredila digitalnu pismenost. Desetine hiljada slovenačkih učenika i studenata dobiće vaučere na po 150 evra za kupovinu kompjuterskog hardvera, u okviru napora koje vlada u Ljubljani ulaže u unapređenje digitalne pismenosti. Vaučere će moći da dobiju svi učenici od sedmog razreda osnovne škole nadalje, i svi studenti, pod uslovom da su 12. marta imali stalno boravište u Sloveniji. Novac će moći da iskoriste za kupovinu novih, izvorno obnovljenih ili polovnih kompjutera, tablet računara ili kompjuterske opreme. Više na engleskom
(Sebastijan R. Maček | sta.si)
///
BUKUREŠT
Rumunji stigli prvi kubici gasa iz novog nalazišta u Crnom moru. Rumunija je dobila prvu količinu prirodnog gasa sa prvog novog "ofšor" nalazišta razvijenog posle više od tri decenije. Procenjuje se da će projekat Midia gas divelopment u 2022. isporučiti oko 500 miliona kubnih metara gasa a očekuje se da vrh proizvodnje bude oko milijardu kubnih metara u naredne tri godine. Projekat će tako pokrivati oko 10% rumunske potrošnje gasa. Više na engleskom
(Bogdan Neagu | EURACTIV.ro)
***
Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor
