Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 5. novembra da Srbija ukupno gledano ima neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ali da će morati da ostvari još bolji i brži rast kako bi nadoknadila propušteno vreme.
Brnabić je na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) rekla da je Srbija 2020. godine imala pad BDP od 0,9%, da će ove godine imati rast od najmanje 7%, a da se za 2022. prognozira rast od 4,5%.
"Koliko god brzo trčali uvek moramo da trčimo brže, jer smo mnogo izgubili 1990-ih i u prvoj dekadi 2000-ih. Moramo da nadokandimo svo to propušteno vreme i rastemo brže nego ostali", kazala je premijerka.
Izrazila je očekivanje da će se ekonomski rast nastaviti uprkos izazovima pandemije i energetske krize, kao i da će sve reforme, posebno u oblasti vladavine prava, ali i životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji dodatno stimulisati ekonomski razvoj.
Brnabić je dodala da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti veća od 600 evra i da će se time "potvrditi vođstvo" Srbije na Zapadnom Balkanu i da je to dodatna motivacija da "pokušamo da se takmičimo u jednoj drugoj ligi".
"Ekonomskom politikom za 2022. pokušaćemo da se fokusiramo na dodatno zapošljavanje mladih, jer je i dalje relativno visoka nezaposlenost mladih, oko 20%", kazala je premijerka.
Dodala je da se polako dešava transformacija ekonomije zasnovane na radno intenzivnim investicijama ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, inovacijama i tehnologiji.
"Kada pogledate investicije koje trenutno dolaze i kako se transformiše lokalna privreda vidite da je to sve veći novčani obim investicija, ali sve manje radne snage, što znači da su tehnološki naprednije. Imamo sve više istraživačkih i razvojnih centara, a sve manje smo prepoznati kao zemlja jeftine radne snage", kazala je predsednica Vlade.
Brnabić je ocenila da je Vlada sa NKEU uspostavila dobru saradnju i da se jednom mesečno održavaju sastanci o svim najvažnijim temama.
"Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku prepoznala nameru Vlade da poboljša komunikaciju sa organizacijam civilnog društva i da fokusiranije radi na reformama u oblasti vladavine prava, kao i da to radi na transparentan način", kazala je Brnabić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je EU ubeđena da je civilno društvo ključni igrač u svakoj demokratiji i da ima važnu ulogu u nadzoru i jačanju odgovornosti vlasti.
Žofre je pohvalio redovne sastanke NKEU i Vlade, ocenivši da organizacije civilnog društva unapređuju politički dijalog i daju suštinske analize o svim oblastima koje koriste i vladi i insitutcijama EU.
Ambasador je rekao da je EU jednako posvećena Srbiji, Zapadnom Balkanu i procesu proširenja danas kao i u prošlosti.
"Uveren sam da će ako Srbija nastavi sa ambicioznim reformama otvaranje i zatvaranje klastera uslediti, ali samo Srbija može da uradi posao, mi smo tu da pomognemo", kazao je ambasador EU.
Govoreći o Izveštaju EK o napretku Srbije u procesu evrointegracijama, Žofre je naglasio da je primećena obnovljena posvećenost vlade reformama na evropskom putu, ali da je naglašena potreba da se te reforme sprovedu do kraja i donesu opipljive rezultate.
Dodao je da nivo napretka varira od oblasti do oblasti, a da nije bilo napretka u poglavljima 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge) i 28 (zaštita potrošača i zaštita zdravlja).
Žofre je istakao važnost završetka ustavne reforme u cilju jačanja nezavinosti pravosuđa i primene izbornih reformi posle međupartijskog dijaloga i u saradnji sa ODIHR-om.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da je uveren da će se proces ustavnih reformi u delu koji se tiče pravosuđa okončati u mandatu ovog saziva parlamenta i da će to, kada bude doneta konačna odluka o promeni Ustava, biti verifikovano u narednom izveštaju EK kao veliki napredak u oblasti vladavine prava.
"Uveren sam da ćemo uskoro u parlamentu, a posle i na referendumu, imati nova rešenja u vezi s pravosuđem oko kojih imamo najširi mogući stručni i politički konsenzus", rekao je Dačić.
Govoreći o međustranačkom dijalogu, Dačić je rekao da je zadovoljan onim što je urađeno, jer se došlo do rešenja oko kojih postoji najšira saglasnost.
"Zato sam uveren da ćemo naredne izbore, na proleće sledeće godine, organizovati uz najviše demokratske standarde, uz širok konsenzus svih učesnika oko njihove sadržine i kontrole", rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine je istakao da Srbija treba da otvori dva pregovaračka klastera do kraja ove godine jer je učinila veliki napredak u reformama i što odavno zaslužuje da se to i formalno konstatuje kroz veći broj otvorenih poglavlja, odnosno sada klastera.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila da to što prethodne dve godine nije otvoreno nijedno poglavlje ne znači da je proces za Srbiju stajao.
"Nismo stajali i nismo čekali da se nešto desi, već smo zaista radili", rekla je Joksimović i dodala da je Srbija ostvarila zavidan napredak u teškim okolnostima izazova i kriza sa kojima se suočavala cela Evropa.
Pored pandemije, Srbija i druge zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU su se suočavale sa dodatnim izazovom u vezi s primenom nove metodologije.
"Pokazali smo visok nivo zrelosti za tu promenu i nismo sve te razloge koristili kao izgovor za smanjeni intenzitet refomi i neisporučivanje obaveza", rekla je Joksimović.
"Naportiv, usred takvih problematičnih okolnosti mi smo se konsolidovali, prihvatili novu metodologiju, uspostavili nove strukture, pojačali političko vođenje procesa, predsednik i premijerka su se uključili u deo praćenja i izveštavanja u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava, što je rezultiralo ažurnijom i entuzijastičnijom akcijom administrativnih kapaciteta", rekla je ministarka.
To je, kako je dodala, uticalo na bolje rezultate nego prethodne dve godine.
Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović izjavila je da se ona zalaže za otvaranje svih klastera odjednom jer bi to doprinelo nacionalnom konsenzusu, komunikaciji evropskih vrednosti i ideja.
"Saglasni smo da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera, a o zatvaranju ćemo svi zajedno da razgovaramo kada se ovaj proces pomeri s mrtve tačke, jer dve god nismo imali nikakvih formalnih pomaka", kazala je Dragojlović.
Podsetila je da je NKEU učestvovao u javnoj raspravi o ustavnim promenama, da je inicirao produžetak javne rasprave o zakonu o policiji i da je omogućio dijalog u "neprijatnoj situaciji" nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca objavila spisak organizacija koje je navela kao "nekoga koga treba dodatno kontrolisati".
"Reagovali smo i na nastupe pojedinih poslanika koji su vređali i optuživali brojne predstavnike civilnog društva za izdaju. Nadam se da će se taj trend jednom zaustaviti", kazala je Dragojlović.
"Mi smo ubeđeni da smo patriote, da insistiramo na poštovanju Ustava, uspostavljanju demokratije i vladavine prava, uvažavamo nacionalne interese Srbije i radimo na njihovoj zaštiti i ispunjenju", dodala je.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Srbije/Slobodan Miljević
