Međunarodna organizacija Amnesti internešenel (AI) je u novom izveštaju navela da je pravo na mirno okupljanje na meti teškog napada u Evropi, jer države sve više stigmatizuju i kriminalizuju mirne demonstrante, uz proizvoljna hapšenja i primenu prekomerne sile u nekim zemljama, uključujući Srbiju.
U godišnjem izveštaju o ljudskim pravima koji je objavljen 29. aprila, AI ukazuje da evropske zemlje nameću neopravdana i kaznena ograničenja i pribegavaju sve represivnijim sredstvima protiv neistomišljenika, što je posebno bio slučaj sa ljudima koji su protestovali protiv "izraelskog genocida nad palestinskim narodom", kao i protestima zbog klimatskih promena.
U delu izveštaja o Srbiji, AI ocenjuje da su se demonstranti i novinari suočavali sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i zlonamernim tužbama zbog mirnog angažovanja u pitanjima od javnog interesa.
"Demonstracije, posebno protesti za zaštitu životne sredine, bile su pod jakim policijskim nadzorom, a učesnici su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile i proizvoljnim hapšenjima", navodi se u izveštaju za 2024. godinu.
Podseća se da je uhapšeno najmanje 33 aktivista posle protesta zbog projekta iskopavanja litijuma u avgustu, da su mnogi pritvoreni ili ispitivani zbog objava na društvenim mrežama ili samo zbog učešća u mirnim protestima, a da su neki optuženi "za nesrazmerna krivična dela, uključujući podsticanje na nasilno rušenje ustavnog poretka".
U izveštaju se navodi da je AI u decembru našao dokaze da su vlasti u Srbiji rasprostranjeno koristile nezakonit špijunski softver i "invazivne tehnike digitalne forenzike protiv aktivista i nezavisnih novinara".
Organizacija ukazuje na slične mere u drugim državama - da su u Francuskoj bila uvedena prekomerna ograničenja protesta, da je u Finskoj, Nemačkoj i Italiji bilo izveštaja o nepotrebnoj ili prekomernoj sili protiv učesnika demonstracijama, da je Turska uvela opšte zabrane protesta, da su u Holandiji protiv mirnih demonstranata korišćeni dronovi i tehnologija prepoznavanja lica, a da su Srbija, Grčka i Turska bile svedoci prekomerne upotrebe sile od strane policije i/ili proizvoljnih hapšenja tokom demonstracija.
"Prostor za sve da ostvare prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja mora biti zaštićen od državnog prekoračenja pod raznim izgovorima", ističe se u izveštaju.
Kada je u pitanju sloboda izražavanja u Srbiji, ocenjuje se da su istraživački novinari, branioci ljudskih prava i aktivisti nastavili da se suočavaju sa napadima u provladinim medijima i da su bili izloženi strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP).
Visoki vladini zvaničnici su pozivali na usvajanje "zakona o stranim agentima", bilo je više od 150 pretnji i napada na novinare, prema podacima NUNS, a Odbor UN za ljudska prava je ukazao na "kontinuiranu rasprostranjenost diskriminatorskog govora, uključujući političara i visokih zvaničnika, usmerenog na novinare i u onlajn i u tradicionalnim medijima".
Takođe se navodi da nije učinjen nikakav kredibilan napor da se postigne odgovornost za ratne zločine i da se umesto toga vlada fokusirala na slabljenje rezolucije UN o genocidu u Srebrenici.
"Diskriminacija je ostala značajan problem koji pogađa Rome, LGBTI osobe, izbeglice i migrante. Broj izbeglica i migranata koji prolaze kroz zemlju se smanjio, ali su ostali podložni zlostavljanju i nasilju", navodi se u dokumentu.
Izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu koji je obuhvatio 150 zemalja dokumentuje žestoke, široko rasprostranjenu represiju protiv neistomišljenika, katastrofalne eskalacije oružanih sukoba, neadekvatne napore za rešavanje klimatskog kolapsa i sve veću globalnu negativnu reakciju na prava migranata, izbeglica, žena, devojčica i LGBTI osoba, saopštio je AI.
"Širenje autoritarnih zakona, politika i praksi usmerenih na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, koje je Amnesti internešenel dokumentovao 2024. godine, bilo je ključno za globalni negativan stav prema ljudskim pravima. Vlade širom sveta nastojale su da izbegnu odgovornost, učvrste svoju moć i uliju strah zabranjujući medije, raspuštajući ili suspendujući nevladine organizacije i političke stranke, zatvarajući kritičare pod neosnovanim optužbama za 'terorizam' ili 'ekstremizam' i kriminalizujući branioce ljudskih prava, klimatske aktiviste, demonstrante koji iskazuju solidarnost sa Gazom i druge neistomišljenike", navodi se u saopštenju.
AI upozorava da kampanja protiv ljudskih prava administracije američkog predsednika Donalda Trampa pojačava već prisutne štetne trendove, uništavajući međunarodnu zaštitu ljudskih prava i ugrožavajući milijarde ljudi širom planete.
"Ovaj 'Trampov efekat' je pojačao štetu koju su naneli drugi svetski lideri tokom 2024. godine, uništavajući decenije mukotrpnog rada na izgradnji i unapređenju univerzalnih ljudskih prava za sve i ubrzavajući sunovrat čovečanstva u brutalnu novu eru koju karakteriše preplitanje autoritarnih praksi i korporativne pohlepe", saopštio je Amnesti internešenel.
Organizacija je navela da se "izraelski genocid nad Palestincima u Gazi uživo prenosio" i da je njegova "nezakonita okupacija na Zapadnoj obali postala sve nasilnija".
Rusija je, dodaje se, 2024. godine ubila više ukrajinskih civila nego godinu dana ranije, nastavljajući da cilja civilnu infrastrukturu i podvrgava pritvorenike mučenju.
U izveštaju se ukazuje i na zabrinjavajuću situaciju u Sudanu, Mjanmaru, Siriji, Jemenu i Kongu, kao i na globalni neuspeh u rešavanju klimatske krize, povećanje ekstremnog siromaštva i produbljivanje nejednakosti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
