Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Srbija dobiti 160 miliona evra direktne budžetske pomoći iz Evropske unije kako bi se izborila sa energetskom krizom.
"Mislim da je ovo neophodno da bi i Srbija mogla da pomogne ugrožene društvene grupe, kao i mala i srednja preduzeća", rekla je Fon der Lajen 28. oktobra u Nišu prilikom obilaska radova na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Ona je navela da gradnja ovog interkonektora pokazuje "povezanost i sjajnu sardanju Srbije i EU".
Kako je istakla, ovaj projekat će otvoriti gasno tržište Srbije za različite izvore i unaprediti energetsku bezbednost zemlje.
"Potrebno je da se diverzifikuju izvori gasnog snabdevanja u Evropi jer prevelika fokusiranost na Rusiju nije dobra. Diverzifikacija, zarad više pouzdanih izvora je od suštinske važnosti", rekla je predsednica Evropske komisije.
Ona je podsetila da je Srbija već u energetskoj uniji sa EU, čime podrazumeva da sve što EU radi, u to je uključen i Zapadni Balkan.
Istakla je da je EU proteklih meseci dosta radila na suzbijanju energetske krize, navodeći da se uspelo u nameri da se kompenzuje 100 miliona kubnih metara gasa, koje je Unija dobijala iz Rusije, diverzifikacijom kroz druge izvore.
"Pozivamo i Srbiju da nam se priključi u zajedničkoj nabavci gasa zato što želimo da iskoristimo našu tržišnu snagu i postignemo bolju cenu na globalnom tržištu gasa", kazala je Fon der Lajen.
Ona je podsetila da je opredeljeno i 500 miliona evra bespovratne pomoći Srbiji iz EU za ulaganje u infrastrukturu.
Pecizirala je da su sredstavna namenjena za transbalkanski strujni koridor od Italije, preko Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine do Bugarske, kako bi zemlje jedna drugoj mogle da pomažu.
Fon der Lajen je kazala da EU želi da tim sredstvima podrži Srbiju i da izgradi novu, energetski efikasnu Univerzitetsku dečiju bolnicu u Beogradu, koja bi trebalo da se završi do 2025. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je na novčanoj pomoći EU, kao i na pomoći pri izgradnji gasnog interkonektora, čiji završetak očekuje do kraja naredne godine.
"Kada vam neko daje novac, a nije vam tražio za to bilo šta, morate da kažete ogromno hvala", rekao je Vučić.
On je naveo da će osim Niša, gasovod obuhvatiti tri merno-regulacione stanice za gas u Dimitrovgradu, Pirotu i Beloj Palanci, koji će na ovaj način dobiti pristup gasnom snabdevanju za grejanje i industrijsku proizvodnju.
Vučić očekije da će dopremanje gasa u te industrijske zone značiti ogromnu šansu za dolazak novih investitora u ovaj deo zemlje.
On je naveo i da je zamolio za pomoć EU i za projekat izgradnje gasovoda koji bi povezao Srbiju sa Severnom Makedonijom.
Važno je, kako je istakao, da se razmišlja i o gasnom povezivanju i sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Rekao je da je EU Srbiji pomagala u svim projektima energetskog povezivanja i da to nikada nije dovođeno u pitanje.
"Mislim da su oni nama pomagali i više nego što smo mi očekivali", kazao je on.
Podsetio je i da je Srbija od EU dobila i 600 milona evra za izgradnju brze prge od Beograda do Niša.
Vučić očekuje da ove godine ukupna trgovinska razmena Srbije i EU bude rekordnih 37 milijardi evra ove godine, podsećajući da je ta razmena prošle godine iznosila 30,3 milijarde evra.
Precizirao je i da Srbija ostvaruje oko 51% ukupne trgovinske razmene Zapadnog Balkana sa EU i oko 50% ukupnog izvoza iz tog regiona u zemlje EU.
Vučić izjavio je i da će u rekonstrukciju niškog aerodroma Konstantin Veliki biti uloženo više od 40 miliona evra.
Kako je precizirao, aerodrom će dobiti novi kontrolni toranj, nove prostorije, popravljanje piste, nove mašine za sneg i led.
Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske stratovala početkom ove godine na delu od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada.
Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, dok je ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke, odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) na severu Grčke.
Ugovorom su predviđena sredstva u iznosu od 49,6 miliona evra besprovratno iz IPA fonda EU, 25 miliona kredit Evropske investicione banke, 10,3 miliona iz budžeta Srbije i približno 600.000 evra od Srbijagasa.
Srbija je do sada za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona za pripremne radove i projektovanje.
Kako je predviđeno projektom, novi gasovod Niš-Sofija će obezbediti dodatnih 80% povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Gasni interkonektor Srbija – Bugarska jedna je od alternativa Srbije za ruski gas.
Predsednica Evropske komisije nalazi se u poseti regionu da bi, kako je najavljeno, sa liderima razgovarala o podršci Evropske unije u prevazilaženju energetske krize.
Ona je bila u Skoplju, Tirani, Prištini i Sarajevu, a 29. oktobra boravi u Podgorici.
Izvor: Beta
Foto: Beta/PREDSEDNISTVO SRBIJE/DIMITRIJE GOLL
