Projekcije pokazuju da će broj stanovnika Srbije do sredine 21. veka biti manji za 1,4 miliona ili jednu petinu, pokazuje Nacionalni izveštaj o ljudskom razvoju - Srbija 2022, saopštio je 15. novembra Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA).
"Do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imaće više od 65 godina. Pad stanovništva pogodiće celu državu, ali neće jednako pogoditi sve njene delove. Do polovine veka, najmanje će pogoditi Beograd koji će izgubiti 3,8% stanovnika, dok će najviše izgubiti jugoistočna Srbija, više od 40%", navedeno je u saopštenju.
Direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Florens Bauer navela je da dalji rast svetske populacije, koja dostiže osam milijardi ljudi, ne sme da potisne u drugi plan potencijalno ozbiljne posledice sa kojima bi se države sa sve manjim brojem stanovnika mogle suočiti, ako ne razmisle o načinu na koji se bave demografskim promenama.
Kako je istaknuto, globalno gledano, rast stanovništva je značajno usporen i počeo je da se preokreće u sve većem broju država, većinom u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su kombinacija migracija i niskih stopa fertiliteta uticale na smanjenje broja stanovnika.
Ukoliko se ova situacija ne reši, ukazano je da bi mogla bi da utiče na budući razvoj ekonomija, infrastrukture i društva u celini.
"U svojim odgovorima na smanjenje broja stanovnika, vlade imaju tendenciju da se fokusiraju na povećanje nataliteta i davanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece", rekla je Bauer i naglasila da se u praksi pokazalo da ovakve mere ne funkcionišu.
Prema njenim rečima, ono što je potrebno je širok spektar mera koje ljudima olakšavaju da grade budućnost u svojoj državi, umesto da traže prilike na drugim mestima, kao i da imaju onoliko dece koliko žele.
"Ovo zahteva preispitivanje načina na koji države pristupaju demografskim promenama", istakla je Bauer.
Dodala je kako je potrebno udaljiti se od preteranog naglašavanja broja i percepcije pretnji i početi posmatranje demografskih promena kao prilika za izgradnju jačih i inkluzivnijih društava.
Podsetila je da veliki broj ljudi napušta svoje države da bi radili na nekim drugim mestima, stopa nataliteta je na niskom nivou, a istočna Evropa je bila prva svetska regija koja je doživela kontinuirani pad broja stanovnika tokom poslednjih decenija.
Trenutno se devet od deset država, u kojima se najbrže smanjuje broj stanovnika, nalaze u centralnoj i istočnoj Evropi.
"Naravno, brojevi su važni, ali preokupacija porastom i padom broja stanovnika može odvratiti pažnju od onoga što je zaista važno, a to je stvaranje društva u kojem ljudi žele da žive i zasnivaju porodice", naglasila je Bauer.
Prema njenim rečima, dokazi sugerišu da će dobra kombinacija javnih politika najverovatnije napraviti razliku.
Kako je istaknuto, ovo uključuje značajnu podršku porodicama koju mogu da koriste muškarci i žene, mere koje će ženama i muškarcima olakšati usklađivanje rada i roditeljstva, bolju podršku za brigu o deci, proširenje mogućnosti zapošljavanja i stanovanja za mlade ljude i pravednu raspodelu brige i zadataka u domaćinstvu između muškaraca i žena.
Jačanje inkluzije je takođe ključno za osposobljavanje država za demografske promene, a to uključuje uklanjanje barijera za žene, starije ljude, migrante i najmarginalizovanije grupe da u potpunosti doprinesu ekonomiji i javnom životu.
Podseća se da UNFPA podržava vlade kroz svoj Program demografske otpornosti u razvoju sveobuhvatnih politika za rešavanje demografskih promena zasnovanih na dokazima i ljudskim pravima.
Decenija demografske otpornosti pokrenuta je na Ministarskoj konferenciji "Oblikovanje demografske budućnosti Evrope" u Sofiji, decembra 2021. godine, kako bi se podstakla akcija koja omogućava državama da napreduju u svetu ubrzanih demografskih promena.
Na svetu od danas osam milijardi stanovnika
Svetska populacija će danas premašiti broj od osam milijardi stanovnika, prema zvaničnoj proceni UN-a, koje to vide kao "važnu prekretnicu u ljudskom razvoju" uz podsećanje na zajedničku odgovornost u očuvanju planete Zemlje.
UN su ocenile da je porast stanovništva bez presedana, jer je 1950. godine bilo 2,5 milijardi ljudi, a rast populacije predstavlja rezultat "postepenog povećanja dužine života zahvaljujući napretku koji je postignut u medicini, zdravlju, ishrani i ličnoj higijeni".
Rast broja stanovništva takođe predstavlja ogromne izazove za najsiromašnije zemlje, gde ima i najviše ljudi.
Prag od osam milijardi pređen je dok je u toku Konferencija UN o klimi (COP27) u Egiptu. Taj skup svedoči o teškoćama bogatih zemalja, koje su najviše odgovorne za globalno zagrevanje, i siromašnih zemalja koje traže pomoć od posledica emisije gasova sa efektom staklene bašte, ocenile su UN.
UN su navele da će Indija, zemlja od 1,4 milijarde stanovnika, 2023. postati najmnogoljudnija na svetu, nadmašivši Kinu, a u narednim decenijama trebalo bi da doživi eksploziju svog urbanog stanovništva sa već prenaseljenim mega-gradovima i nedostatkom osnovne infrastrukture.
U Bombaju, oko 40% stanovništva živi u siromašnim četvrtima, često u improvizovanim kolibama, u kojima u većini nedostaju tekuća voda, struja i kanalizacija.
Dodaje se da će više od polovine rasta stanovništva do 2050. godine dolaziti iz samo osam zemalja - Demokratske Republike Kongo, Egipta, Etiopije, Indije, Nigerije, Pakistana, Filipina i Tanzanije.
A do kraja veka, tri najnaseljenija grada na svetu biće afrička - Lagos u Nigeriji, Kinšasa u Kongu i Dar Es Salam u Tanzaniji, dodale su UN.
Izvor: Beta
Foto: Beta
