Dan migranata svet obeležava sa više od 281 miliona ljudi koji su napustili svoje zemlje porekla i migrirali. U pitanju su ne samo iregularni migranti i izbeglice, već i migranti koji su napustili svoje zemlje na legalan način, zbog obrazovanja, rada ali i zbog humanitarnih, klimatskih ili drugih razloga.
Migracija se iz godinu u godinu razvija i uvećava na globalnom nivou, a današnji dan je podsetnik na sve migrante koji čine 3.6% svetske populacije.
Migracija je globalan, regionalan ali često i unutardržavni fenomen koji prati ljudsko društvo od nastanka, a sa sobom nosi niz izazova ali i pozitivnih strana. Od toga kako ćemo migracijom upravljati zavisi i kakve će efekte migracija proizvesti po naše društvo, pozitivne ili negativne efekte, efekte vidljive na kraći, srednji ili na dugi rok.
Kada je reč o našoj zemlji, Srbija je tek počinje da oseća efekte raznovrsne i intenzivne migracije ali i ubrzane imigracije.
U svetlu povećanog intenziteta oružanih sukoba, u Evropi, Mediteranu ali i šire, Srbija je sigurno mesto za mnoge koji beže i Srbiju vide kao privremeno ili trajno mesto njihovog boravka. Ove godine preko 45 000 ljudi uglavnom poreklom iz Sirije, Avganistana, severne Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka je u Srbiju ušlo iregularno, a najveći broj i prošao kroz Srbiju, krećući se Balkanskom rutom preko Turske i balkanskih zemalja ka Evropskoj uniji.
Kroz Srbiju je ove godine prošlo i više od 183 000 Ukrajinaca, dok u zemlji boravi i oko 49 000 Rusa.
Međutim, sve više, migraciju u Srbiji obeležava i legalna radna imigracija koja se ogleda u dovođenju strane radne snage kako bi se popunila postojeća prazna radna mesta u zemlji. Ove godine je više od 70 000 stranih radnika trebalo da bude uključeno u naše tržište rada, a u narednim godinama brojke trebaju da budu i veće.
Strani radnici dolaze iz Kine, Rusije, Turske, Nepala, Šri lanke, Bangladeša i drugih zemalja, a poslove pronalaze u oblasti građevinarstva, IT delatnosti, kao i u mnogim uslužnim delatnostima, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevozu, negovanju starijih lica i dr. Paralelno sa imigracijom Srbija se suočava i sa emigracijom svoje radne snage pre svega u zemlje Evropske unije.
U svetlu ovih brojki, kapaciteti naših institucija se čine mali kako bi se na adekvatan način, održivo i dugoročno upravljalo ovako složenom i mešovitom migracijom, kako bi se sagledali svi njeni efekti i potencijali, razvili alati da se njom efikasno upravlja, a kako bi se immigranti prihvatili i potpuno uključili u domaće društvo i integrisali na duži rok.
Sa druge strane krijumčarenje migranata i moguća eksploatacija i dalje predstavljaju veliki izazov za Srbiju protiv kojeg se i dalje treba boriti svim raspoloživim kapacitetima, a za čije rešavanje je potrebna i regionalna saradnja sa susedima ali i saradnja sa Evropskom unijom.
Saopštenje direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoša Đurovića
