Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je 9. februara da je regionalna saradnja uslov za pristupanje Evropskoj uniji i nije zamena za evropske integracije, a da su njeni rezultati brojni i vidljivi.
Učesnici konferencije "Okončanje konfuzije u regionalnoj saradnji – (ne)moguća misija?" saglasili su se da je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu neophodna i da ima smisla u sklopu pripreme regiona za članstvo u Evropskoj uniji i uključivanje u evropsko jedinstveno tržište.
Panelisti su međutim imali različite stavove o uspesima dosadašnje saradnje i njenom potencijalu da donese koristi za zemlje regiona u budućnosti, ali i o značaju inicijative Otvoreni Balkan.
Komentarišući političku analizu članova Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), koja je predstavljana na skupu, Miščević je rekla da je fokus stavljen na ekonomsku saradnju u regionu i da su zanemareni neki rezultati regionalne saradnje, kao što je Regionalna kancelarija za saradnju mladih ili Transportna zajednica.
Ministarka se saglasila sa autorima analize da regionalna saradnja može da pomogne u procesu evropskih integracija i da ekonomska saradnja može da nas pripremi za uključivanje u jedinstveno tržište EU.
Međutim, analiza inicijative Otvorenog Balkana je, po njenom mišljenju, u tom dokumentu jednostrana i zasnovana na jednoj analizi koju je uradilo Ministarstvo za evropske poslove Crne Gore.
Bivša ministarka za evropske poslove Crne Gore Jovana Marović je izjavila da Otvoreni Balkan nema mehanizam za rešavanje sporova i praćenje ostvarenih rezultata, da potpisani sporazumi i memorandumi nisu ratifikovani i da nema jasnih pokazatelja unapređenja saradnje, nego da se sve svodi na izjave lidera zemalja učesnica te inicijative.
Marović je rekla i da je Berlinski proces transparentniji i da ga podržavaju EU i njene članice, dok u pogledu Otvorenog Balkana iz EU stižu "pomešane poruke".
Ričar Grivson sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije je ocenio da je inicijativa Otvoreni Balkan "tajanstvena kutija" o čijoj sadržini nema mnogo informacija i kojoj nedostaju strateški dokument i akcioni planovi, kao i metodologija za merenje uspeha.
Grivson je kazao da regionalna saradnja ima rezultate, kao što su vizna liberalizacija, CEFTA ili Zeleni koridori, ali da nema napretka u rešavanju većih izazova, kao što su teritorijalni i ustavni sporovi ili napredovanje na putu ka EU.
Napominjući da je ceo region veličine ekonomije Slovačke, Grivson je rekao da je neophodna puna uključenost regiona u budžet EU i njegova integracija u jedinstveno tržište EU da bi mogle da se ostvare ekonomske koristi.
U političkoj analizi "Lavirint regionalne saradnje – Kako razumeti regionalnu integraciju na Zapadnom Balkanu", čiji su autori članovi BiEPAG-a Ričard Grivson, Bojan Baća, Zoran Nečev, Mateo Bonomi, Marko Kmezić i Florijan Biber, ocenjuje se da regionalna ekonomska integracija sama po sebi "nema dovoljnu težinu i atraktivnost" i ne predsavlja "prekretnicu za ekonomski rast i razvoj regiona".
Autori ocenjuju da su rezultati regionalne ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana ostali skromni i neujednačeni i da je saradnja retko išla dalje od deklarativnog usled nedostatka posvećenosti i političke volje, kao i nerešenih bilateralnih sporova.
"Težnje ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta će otežavati slabe institucije, nerešeni teritorijalni i ustavni sporovi i nedostatak poverenja između nekih partnera", piše u dokumentu, uz ocenu da bi čak i u slučaju poptuno funkcioanog jedinstvenog tržišta u regionu njegove prednosti verovatno bile prilično ograničene.
Regionalna integracija, navodi se, jeste i treba da ostane centralni element evropskog pristupnog procesa Zapadnog Balkana, ali bi bila greška ako bi se prevelik naglasak stavljao samo na to.
"Umesto toga, sledeći korak regionalne ekonomske integracije treba da bude deo mnogo većeg napora ka produbljivanju ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU", ocenili su autori.
Ocenjujući da različiti i potencijalno konkurentni procesi regionalne saradnje apsorbuju značajne političke i administrativne resurse, "sa skromnim dobicima i ograničenim potencijalom za buduću korist", autori smatraju da treba spojiti inicijative Otvoreni Balkan i Berlinski proces.
Postoje mnoge regionalne inicijative koje "treba da budu usaglašene u jednu strukturu regionalne integracije koja će uključiti i EU i njene članice i dati institucionalnu snagu glavnom regionalnom telu, Savetu za regionalnu saradnju", navodi se u analizi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta