Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. avgusta u Atini da nema ničega što je protiv interesa Beograda u deklaraciji usaglašenoj na neformalnoj večeri koju je premijer Grčke Kirijakos Micotakis priredio za lidere sa Balkana, Ukrajine i Moldavije i za najviše zvaničnike Evropske unije.
"Mi kao mala zemlja ne možemo da menjamo stav velikih zemalja, svi su tražili što snažniji narativ i rečnik, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se u tekstu ne nađe ono što je protivno politici Srbije", rekao je Vučić novinarima.
Vučić je kazao da su protivne politici Srbije bile "dve važne stavke" i da je "jasno da se nije saglasio sa delom koji se tiče sankcija Rusiji", ali je dodao da će o tome "govoriti narodu kad se vrati u Beograd, kad bude imao snage".
"Hvala im što su razumeli da postoje stvari za koje mi nismo spremni u ovom trenutku da se opredelimo, i ne možemo da se opredelimo. Mi ne možemo da govorimo ad personam o tome ko je zločinac, niti smo tužioci niti smo sudije", naveo je Vučić.
U Atini, gde je 21. avgusta došao na neformalnu večeru povodom 20. godišnjice usvajanja Solunske deklaracije, Vučić je imao više bilateralnih susreta, uključujući jutrošnji sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Vučić je rekao da je sa Zelenskim imao "veoma korektan, otvoren i iskren razgovor", na kojem je "potvrdio da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, za razliku od nekih drugih koji bi da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije".
"On je pitao kakvo je stanje i šta ljudi misle u Srbiji i zašto to misle. Srbija će nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a gotovo sam uveren da neće biti ni promene stava Ukrajine prema Srbiji po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta. Čini mi se da je to važan posao koji je bio pred nama", kazao je Vučić.
Naveo je da je Srbija podržala evropski put Ukrajine i da će nastaviti "uspešnu saradnju" sa tom zemljom "koja nikada ništa protiv Srbije nije učinila".
Zelenski je posle sastanka sa Vučićem izjavio da je to bio "otvoren, iskren i plodonosan susret".
"Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica. O zajedničkoj budućnosti naših država u zajedničkom evropskom domu. O razvoju naših odnosa, što je u našem zajedničkom interesu", napisao je Zelenski na društvenoj mreži Iks.
Vučić je rekao da mu je grčki premijer Kirijakos Micotakis na današnjem sastanku potvrdio da Grčka neće menjati zvaničan stav po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
On je na Instagramu napisao da je sa Micotakisom "razmenio mišljenja o sveukupnoj regionalnoj saradnji, globalnim pitanjima i odnosu Grčke prema situaciji na Kosovu i Metohiji", kao i da je sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem razgovarao o napretku u odnosima između Srbije i Crne Gore".
Vučić je novinarima kazao i da je na sinoćnoj večeri premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski "pred svima veoma oštro govorio protiv onoga što je (kosovski premijer Aljbin) Kurti učinio u Tetovu".
Kurti je posetio Tetovo 12. avgusta, a tom prilikom je jedna osoba mahala zastavom sa mapom "velike Albanije" koja obuhvata delove Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke.
Vučić je rekao i da je hrvatski premijer Andrej Plenković "imao veoma sadržajan govor, uz ozbiljan, sistematičan i racionalan pristup budućim evropskim pitanjima", i dodao da mu "nije lako da to prizna".
"Naše je da taj put nastavimo, ali i da gledamo šta je sve to što možemo najbolje da izvučemo za našu zemlju", naveo je Vučić.
On je rekao i da su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na večeri ponovili da EU za oktobar priprema program rasta za zemlje Zapadnog Balkana.
"Tu očekujem, osim kroz podršku različitim programima, pre svega u Zelenoj agendi, i dodatni novčani priliv za zemlje Zapadnog Balkana, naveo je Vučić.
Vučić je izrazio očekivanje da će Ukrajina i Moldavija u decembru "dobiti i više od samog datuma za početak pregovora sa EU", a kao razlog za zastoj u evrointegracijama Zapadnog Balkana naveo je to što "10 zemalja EU finansira svih 27 članica Unije" i dodao da zbog toga "ne mogu da prihvate neke druge".
Neformalna večera je održana nedugo posle 20. godišnjice samita EU i Zapadnog Balkana na kojem je usvojena Solunska deklaracija. EU je tim dokumentom izrazila podršku ulasku zemalja Zapadnog Balkana u taj blok, ali je članica do danas postala jedino Hrvatska.
Uz Vučića, Zelenskog, Micotakisa, Kovačevskog, Kurtija, Plenkovića, Fon der Lajen i Mišela, na neformalnom skupu su i predsednici Crne Gore i Moldavije, premijeri Bugarske i Rumunije i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Zbog bilateralnog spora sa Tiranom, oko novoizabranog predsednika opštine Himara Fredija Belerija, etničkog Grka koji je u pritvoru, Grčka nije pozvala na skup premijera Albanije Edija Ramu, već predsednika te države Bajrama Begaja koji je odbio da dođe.
Fon Der Lajen: Potreban konstruktivan pristup u cilju deeskalacije situacije na severu Kosova
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je na društvenoj mreži Iks da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na sastanku u Atini 21. avgusta ukazala na potrebu za "konstruktivnim pristupom kako bi se deeskalirala situacija na severu Kosova".
Fon der Lajen je ocenila da je "bliža integracija EU i Zapadnog Balkana od vitalnog značaja, naročito s obzirom na rat Rusije protiv Ukrajine".
Predsednica EK je u Atini razgovarala i s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem o "potrebi da se deeskaliraju napetosti na severu Kosovam", o potrebi "ponovnog učešća u dijalogu (sa Beogradom), pod pokroviteljstvom Evropske unije" i o "implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije".
"Od vitalnog je značaja da se sruše barijere u regionu i da se Zapadni Balkan približi Evropskoj uniji", navela je Fon der Lajen u tvitu u kojem je pisala o razgovoru sa Kurtijem.
Što se tiče neformalne večeri koja je održana u Atini, rekla je da joj je drago što je tu "kako bi se razgovaralo o evropskoj perspektivi naših suseda i partnera na istoku i zapadu Balkana" i da će Evropska unija "nastaviti da ruši barijere između naših regiona".
"Potrebno je da naše pijatelje, koji imaju aspiraciju da postanu članice Evropske unije, privedemo sebi mnogo bliže i mnogo brže", napisala je predsednica Evropske komisije.
Izvor: Beta
Foto: European Commission
