Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da se Srbija nije pridružila Krimskoj platformi, međunarodnoj diplomatskoj inicijativi formiranoj na poziv Ukrajine, a čiji je cilj reintegracija poluostrva Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine.
"Srbija se nije pridružila Krimskoj platformi ili deklaraciji, premijerka (Ana Brnabić) je putem video poruke učestvovala u radu tog skupa, ali mi nismo podržali, niti smo prihvatili taj tekst Krimske platforme, baš zato što izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi", rekao je Dačić 25. avgusta za televiziju Pink.
Agencija Rojters objavila je 23. avgusta da se Srbija pridružila Krimskoj platformi.
"Srbija se u sredu pridružila Platformi koju predvodi Ukrajina o reontegraciji poluostrva Krim, signalizirajući tako udaljavanje od Rusije, njenog istorijskog saveznika i jedinog snabevača prirodnim gasoom", objavio je Rojters.
"Potez je usledio samo dan nakon sastanka ukrajinskog predsednika Volodirmira Zelenskog i njegovor srpskog kolege Aleksandra Vučića u Atini, koji su obojica lidera nazvali dobrim i ortvorenim", napisao je Rojters.
Agencija je prenela i da se samitu Krimske platforme onlajn obratila premiijrka Srbije Ana Brnabić i rekla da Srbija "iskreno žali zbog patnji Ukrajine i ukrajinskog naroda."
Govoreći o sastanku sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom 24. avgusta, Dačić je kazao da je stav Srbije o Krimskoj platformi, kao i deklaraciji iz Atine, naišao na pozitivne komentare u Rusiji, ali da sastanak nije bio organizovan zbog toga.
"Uručio mi je pismo Rešetnjikova, to je moj kolega sa ruske strane, mi smo kopredsednici mešovitog Komiteta za saradnju. Tu je reč o ekonomskim i drugim pitanjima, gde bi trebalo da napravimo određene sastanke. Ja sam predložio da oni odrede termine za posetu, razgovore kopredsednika, drugih ministara i naravno za priliku za susret sa ministrom (spoljnih poslova Rusije Sergejom) Lavrovim", rekao je šef srpske diplomatije.
Dačić se osvrnuo i na deklaraciju o Ukrajini, koju su zemlje Zapadnog Balkana, Moldavija, Ukrajina i predstavnici EU usaglasili nekoliko dana ranije u Atini, podsećajući da je na zahtev Srbije iz deklaracije izbačen deo koji se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji, kao i pominjanje imena predsednika Rusije Vladimira Putina i te zemlje u delu koji se odnosi na ratne zločine.
"Pa čekajte, to je princip koji mi prihvatamo i kada smo mi u pitanju i naš region. Ali ovde se, na naš zahtev, nigde ne spominju ni predsednik Putin, ni bilo koja zemlja konkretno, već se govori načelno o potrebi otkrivanja i sankcionisanja svih tih ratnih zločina koje je bilo ko počinio u oružanim sukobima", kazao je on.
Kada je u pitanju sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Atini i tvrdnje da će Srbija Ukrajini dati municiju i naoružanje kako ona ne bi priznala nezavisnost Kosova, ministar spoljnih poslova Srbije je ocenio da su to "gluposti i uvreda za Ukrajinu".
"Ispade da smo mi neka svetska vojna velesila, pa da od našeg naoružanja zavisi da možemo da upravljamo političkim stavovima u svetu", rekao je Dačić.
Dačić je naveo da je Srbija i ranije pomagala Ukrajini po raznim pitanjima - od humanitarnih stvari, preko energenata, do opreme koja je potrebna za funkcionisanje društva u uslovima rata i dodao da će to nastaviti da radi.
I premijerka Brnabić je, kako su preneli mediji, u onlajn obraćanju učesnicima skupa Krimske patforme rekla "nastavićemo da posvećujemo posebnu pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i nastavićemo da pružamo pomoć Ukrajini, o čemu svedoči i naša nedavna odluka da doniramo robu i lekove za ublažavanje humanitarnih patnji."
Ona je rekla i da Srbija "nije vrednosno neutralna" i da "u potpunosti poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine".
Izvor: Beta
Foto: Beta/Vlada Srbije
