Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević izjavila je da Srbija teži da do 2030. godine postane članica Evropske unije, ali da da tu godinu, koju je prvi spomenuo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, ne vidi kao obećanje nego kao cilj na čijem ostvarenju radi.
"Reformisali smo naše institucije, ne samo u oblasti pravosuđa, nego i u saobraćaju, bezbednosti hrane i intelektualnoj svojini, pa sve do medijskih zakona. Naravno da ima još puno posla. Ali fantastična perspektiva da se postane deo EU je motor koji pokreće i druge reforme", rekla je Miščević za nemački informativni televizijski kanal Velt.
"Želimo da budemo spremni čim EU bude spremna da primi nove članice", rekla je Miščević za televiziju koja je u vlasništvu iste medijske grupe kao i dnevnik Velt.
"Mi smo jedini region koji je okružen zemljama EU, ali nije deo evropskih institucija. To je problem u svetlu globalizacije i konektiviteta, u borbi protiv klimatskih promena, ali i za migracije. Pogledajmo Srbiju. Dve trećine naše trgovine obavljamo sa EU. Geopolitička pomeranja proteklih godina pokazala su koliko je važno da budemo jedinstveni", rekla je Miščević
Ona je rekla da se Srbija nije pridružila zapdnim sankcijama protiv Rusije "jer jako zavisi od ruske nafte i gasa, ali radi na tome da diverzifikuje svoje snabdevanje energentima".
"Uz to stanovništvo Srbije zbog sopstvenog iskustva ne podržava sankcije. Želim da podsetim da nacionalni savet za bezbednost Srbije od drugog dana od početka rata odlučno podržava zaštitu teritorijalnog integriteta Ukrajine i da stoji uz ukrajinski narod", rekla je Miščević.
"Mi smo pobornici toga da je nedopustivo zaobilaziti sankcije. Potpuno je isključeno da bi preduzeća iz Srbije, ili da bi preko Srbije mogle da se zaobilaze sankcije. Uz to smo jedina zemlja u regionu koja pomaže Ukrajini u ponovnom uspostavljanju elektromreže, tako što šaljeno transformatore, generatore i kablove. I pružamo humanitarnu pomoć", rekla je Miščević.
Upitana za izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca da je nezamislivo da u EU uđu dve zemlje koje se meusobno ne priznaju, kao što je slučaj sa Srbijom i Kosovom, ona je rekla da Srbija "sluša i poštuje stav kancelara i Nemačke, ali da pregovara sa EU o članstvu".
"Prema pregovaračkom okviru za Srbiju nije uslov priznanje Kosova, već, citiram, pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalzaciji", rekla je Miščević
Ona je ponovila da su Srbi na severu Kosova sproveli "dugi spisak mera", uključujući ukidanje paralelnih struktura, integraciju u policiju i drugo, a da se od Prištine zahteva formiranje Zajednice srpskih opština "kako bi se zaštitila kolektivna prava tamošnjih Srba".
Na sugestiju da Beograd znači odbija da prizna Kosovo, Miščević je odgovorila: "Da". "Ustav Srbije koji kao ministarka kao i svi građani moram da poštujem, kaže da je Kosovo deo Srbije", rekla je Miščević.
"Ali spremni smo da normalizujemo odnose kako bi svi ljudi mogli normalno da žive, nezavisno od etničke pripadnosti", dodala je Miščević.
Miščević je rekla i da Nemačka igra "ogromnu ulogu" u nastojanjima Srbije da postane deo EU.
"Ne možete zamisliti koliko je teško uvesti evropske standardeu oblasti klimatskih promena, posebno imajući u vidu cljeve 2030. i 2050. U toj oblasti imamo direktnu podršku nemačke vlade, koja je uspostavilam klimatsko partnerstvo sa srpskom vladom. Računamo na Nemačku kao jednu od najvažnijih zemalja za naš proces integracije", rekla je Miščević.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
