Uprkos tome što je za primarni spoljnopolitički cilj proglasila ulazak u EU, Srbija nastavlja da aktivno neguje odnose sa partnerima sa Istoka. Kina se posebno izdvojila kao igrač u unutrašnjoj i spoljnoj politici šireći svoj uticaj van konvencionalnih sfera razvoja infrastrukture, trgovine i ograničenih direktnih stranih investicija.
Uloga Kine u Srbiji je evoluirala tako da uključuje različite sektore poput odbrane i bezbednosti, telekomunikacija, kulture, zdravstva i nauke, ukazuje se u studiji "Odnosi EU-Kine: Uklanjanje rizika ili razdvajanje - budućnost strategije EU prema Kini".
U partnerstvu Srbije i Kine, pored ekonomije, ključnu ulogu ima političko usklađivanje po pitanju teritorijalnog integriteta, ocenjuje se u delu o Srbiji u studiji koja je urađena na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.
Obe zemlje, kako se navodi, pokazale su nepokolebljivu podršku jedna drugoj u vezi teritorijalnog integriteta priznajući osetljivost tog pitanja i za Peking, i za Beograd. Nedavna saopštenja kineskih zvaničnika naglašavaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije koja recipročno potvrđuje posvećenost politici "Jedne Kine" priznajući Tajvan kao integralni deo Kine.
Za Srbiju to strateško usklađivanje ima jasne koristi jer Kina kao stalna članica Saveta bezbednosti može da podrži napore Beograda da ospori nezavisnost Kosova. Istovremeno Kina time dobija priliku da potvrdi svoj stav o secesionizmu i pokretima za nezavisnost jačajuči svoju posvećenost principu teritorijalnog integriteta.
"Zamršena interakcija ekonomske saradnje i zajedničkih političkih principa naglašava dubinu i strateški značaj tog kinesko-srpskog partnerstva", ističe se u delu analize o odnosima Srbije i Kine.
Međutim, tako visok nivo strateške saradnje nije bez izazova, ocenjuje se. Najpre, tu su bojazni aktivista oko uticaja kineskih kompanija na životnu sredinu. Navode se primeri zabrinutosti građana Smedereva, oko zagađenja vazduha, i regiona oko Bora, oko zagađenja tla i vode.
Dalje se ukazuje na pitanja transparentnosti sporazuma sa kineskim bankama i kompanijama. Mada su ti sporazumi usklađeni sa zakonodavnim okvirom Srbije, uspostavljenim međunarodnim sporazumom koji su dve vlade potpisale 2009, centralno pitanje tiče se transparentnosti pregovaračkog procesa.
Postavljaju se pitanja u vezi sa potencijalnim propustima u poštovanju procedura nabavki, tendera i konkurencije.
Pored toga, usklađivanje Srbije sa Kinom u vezi specifičnih političkih pitanja dovelo je do neusklađenosti sa spoljnom politikom EU. Odstupajući od napora, deklaracija i restriktivnih mera EU, "Srbija je upadljivo stala na stranu Kine". Dokaz za to je podrška Srbije Pekingu za sprovođenje zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, što je suprotno poziciji EU.
Takođe, Srbija je zauzela sličan stav u pogledu tretmana Ujgura dodatno naglašavajući razlike u geopolitičkim perspektivama između Srbije i EU.
Studiju je uradila grupa autora a objavljena je na portalu Think Tank of the European Parliament na kome se objavljuju sve analize svih istraživačkih departmana Parlamenta.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/Srbija Zidjin Koper/Igor Mitrovic
