Stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji je 2023. godine bila rekordnih 75,3%, s najvišom stopom zabeleženom u regionu glavnog grada Poljske, Varšavskom okrugu, saopštio je 29. oktobra Eurostat. U regionu Beograda stopa zaposlenosti bila je nešto iznad evropskog proseka, ali je u drugim oblastima bila ispod 70%.

Pre pandemijske krize stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva, starosti od 20 do 64 godine, rasla je šest uzastopnih godina, do 73,1% 2019. godine. Rast je zaustavljen 2020, kada je stopa smanjena za 0,9 procentnih poena, a zatim je ponovo počela da raste 2022. i 2023. godine, za 1,6 i 0,7 procentnih poena.

Prema podacima evropske statističke službe, stopa zaposlenosti u regionu Beograda je 2023. bila 75,7%, u Vojvodini 70,1%, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 68,1%, a u regionu južne i istočne Srbije 63,4%. Za Kosovo nema podataka.

Među regionima EU, najvišu stopu zaposlenosti imali su Varšavski okrug (86,5%), zatim Bratislavski kraj (85,8%) i nemački region Trir (85,4%).

Podaci pokazuju da je oko 45% regiona EU dostiglo ili premašilo evropski cilj za stopu zaposlenosti od 78%. Ti regioni su uglavnom koncentrisani u Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji, Slovačkoj i Švedskoj.

Na drugoj strani, u tri regiona u južnoj Italiji, Kalabriji, Kampaniji i Siciliji, manje od polovine radno sposobnog stanovništva je bilo zaposleno.

Oko četvrtine svih regiona imalo je stopu zaposlenosti nižu od 72,5%. Mnogi od tih regiona s relativno niskim stopama zaposlenosti su ruralne, retko naseljene ili periferne oblasti, ili bivša industrijska središta koja se nisu ekonomski prilagodila.

Italija je zemlja s najvećim regionalnim razlikama, ispred Belgije i Rumunije, dok su najmanje razlike u stopi zaposlenosti među regionima Portugala, Danske, Finske i Holandije.

Dok u svim istočnim i baltičkim zemljama, kao i Danskoj, Irskoj, Španiji i Švedskoj, regioni glavnih gradova imaju najvišu stopu zaposlenosti, situacija je suprotna u Belgiji, Nemačkoj i Austriji, gde je stopa zaposlenosti u glavnim gradovima među najnižim u zemlji.

Razlika u stopi zaposlenosti muškaraca i žena bila je 10,2 procentna poena, a samo su tri regiona u EU imale višu stopu zaposlenosti među ženama nego među muškarcima, i sve tri su u Finskoj.
U Srbiji je rodni jaz u regionu Beograda bio 8,2%, a u ostalim regionima oko 14%.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Evropska komisija