Zamenica šefa Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Plamena Halačeva je 1. novembra izjavila da je Evropska komisija u ovogodišnjem Paketu proširenja fokus stavila na proces pristupanja EU kao strateški cilj i da očekuje da od Srbije dobije njenu stratešku orijentaciju.

Iako se u Izveštaju o Srbiji, koji je deo Paketa proširenja, pohvaljuje njena finansijska i humanitarna pomoć Ukrajini, Halačeva je rekla da se primećuje nedostatak napretka u usklađivanju sa pozicijama EU.

"Nivo usklađenosti s deklaracijama i stavovima EU je 51 odsto, manja nego prošle godine. Ono što je vidljivo u ovom Paketu proširenja je da je fokus stavljen na pristupanje kao strateški cilj. Očekujemo da Srbija uskladi svoje politike prema trećim zemljama sa politikama EU. Takođe očekujemo da od Srbije dobijemo njenu stratešku orijentaciju", rekla je Halačeva na skupu "Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2024" u Beogradu.

Halačeva je rekla da je konstruktivan angažman Srbije u dijalogu s Kosovom zahtev koji se mora poštovati i da EU očekuje punu saradnju i preduzimanje svih mera kako bi počinioci napada u Banjskoj bili privedeni pravdi.

"Sve u svemu, brzina reformi se smanjila kao rezultat prevremenih izbora i rezultata koji su se odrazili na aktivnosti vlade. Pošto sada nema izbora na vidiku, nadam se da ćemo u narednom periodu moći da primetimo napredak", rekla je Halačeva.

Ona je dodala da saradnja države sa civilnim društvom i dalje predstavlja izazov, s kontinuiranim javnim verbalnim napadima i kampanjama zvaničnika.

"Srbija je deklarisala EU kao svoj strateški cilj, ali ipak je potrebno da postoji mnogo objektivnija i jasnija saradnja i komunikacija na nivou organa vlasti", rekla je Halačeva.

Dodala je da zabrinjava pritisak na pravosuđe i da je potrebno više napretka u oblasti slobode medija u kojoj je ostvaren minimalni napredak a preporuke od prošle godine nisu primenjene.

"Tu je potrebna reforma medija, Saveta REM-a, zabrinuti smo zbog toga što visoko rangirani zvaničnici verbalno napadaju novinare", rekla je Halačeva.

Ona je dodala da je u Izveštaju primećen napredak kada se radi o novom sporazumu s Fronteksom i u pogledu rada na obuzdavanju toka migracija.

Ukazujući na zamajac u procesu proširenja tokom protekle godine, Halačeva je rekla da Evropska komisija radi na reviziji politika, uključujući vladavinu prava, jedinstveno tržište, klimu i energiju, kako bi se pripremila za funkcionisanje sa većim brojem članica.

Halačeva je rekla da se EK u ovogodišnjem izveštaju više fokusirala na procene a manje na opise činjenica i da je izveštaj kraći.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da izveštaj EK ove godine mnogo jasniji, razumljiviji, koncizniji i da pokazuje da je napredak Srbije u procesu evropskih integracija vrlo slab i ograničen, a da je jedna od najvećih primedbi da su institucije Srbije slabe.

Vučković je navela da merilo nije samo koliki je napredak ostvaren u svim poglavljima, nego da se izmeri u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.

U tom pogledu, dodala je, EK je pohvalila veliki napredak Albanije i Crne Gore a Srbija, koja je bila lider u procesu pridruživanja, sada zaostaje iza njih.

Za Srbiju je ključan napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom, rekla je Vučković i dodala da izveštaj ove godine govori da su u procesu pridruživanja potrebni veća politička volja, jačanje ljudskih i finansijskih kapaciteta u svim institucijama koje se bave pridruživanjem, promeniti način na koji srpski zvaničnici govore o evropskim integracijama i EU i smanjiti dezinformacije i uticaj stranih aktera.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković ocenila je da je izveštaj realističan i da je najveći deo teksta identičan prošlogodišnjem izveštaju.

Selaković je rekla da je manji napredak ostvaren u nekim segmentima, uglavnom u pogledu institucionalnog okvira, novih zakona i podzakonskih akata, ali da najveći deo obaveza u gotovo svim poglavljima nije urađen.

"Napredak koji je trebalo da se desi u poslednjih godinu dana je izostao", rekla je Selaković na skupu koji su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Centar za demokratiju.

Selaković je dodala da je problem s tumačenjem pozitivnih nalaza u Izveštaju to što odmah nakon rečenice da je bilo pozitivnog pomaka sledi nekoliko rečenica koje konstatuju probleme u pogledu implementacije onoga što je usvojeno ili nekih problema koji se vuku iz prošlosti.

Savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava Jovana Spremo izjavila je da izveštaj govori da je stanje u Srbiji isto, a da ocene EK u nekim poglavljima da postoji određena ili umerena spremnost, a da je istovremeno ograničen napredak, pokazuju da Srbija konstantno radi na unapređenju zakonodavnog okvira, a da se istovremeno na terenu ništa ne menja.

Spremo je dodala da je primetila da se fokus u Izveštaju EK polako pomera na implementaciju. Takođe je ove godine fokus stavljen na pritiske na pravosuđe i prvi put izveštaj sadrži statistički prikaz zahteva sudija i tužilaca za zaštitu od neprimerenog uticaja.

"To jasno ukazuje da nije dovoljno samo da imamo pravosudnu reformu i da promenimo zakone, nego da je potrebno da se promeni pravna kultura i da ne sme biti dozvoljeno da članovi Vlade, Parlamenta i predsednik konstantno komentarišu otvorene slučajeve i rad sudija i tužilaštva", rekla je Spremo.

Ona je istakla i da je veliki deo izveštaja posvećen slobodi okupljanja i da je skrenuta pažnja na nesrazmeran odgovor vlasti tokom protesta u decembru 2023. i nedavnih okupljanja protiv iskopavanja litijuma, kada su se ljudi koji su ostvarivali svoje političko pravo na protest optuživali za rušenje ustavnog poretka.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica izjavila je da su ocene u pogledu ekonomskih kriterijuma slični prošlogodišnjim, ali da koliko god su ekonomski pokazatelji bolji, ta oblast se ne može odvojiti od ključnih problema u vladavini prava.

Đurica je rekla da dugoročni izazovi ostaju nedostatak adekvatne radne snage, investicije u inovacije, upravljanje javnim investicijama koje imaju implikacije na privatan sektor i upravljanje državnim preduzećima.

Istakavši važnost konkurentnosti u ovom trenutku, Đurica je rekla da je važno da EU i njene članice prepoznaju da je i u njihovom interesu da sada otvore Klaster 3 koji obuhvata tu oblast.

U diskusiju se onlajn uključila i predsednica Odbora Skupštine za evropske integracije Elvira Kovač, koja je rekla da će taj odbor organizovati sednicu na kojoj će raspravljati o Izveštaju EK kada dobiju prevod dokumenta.

Kovač je rekla da je predsednica Skupštine Ana Brnabić iskazala interesovanje da se što pre zakaže sastanak s NKEU i da se dogovore o prioritetima i onome šta parlament može da primeni od preporuka EK.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta