Na Kosovu se dogodila retka situacija da se i Albanci i Srbi slažu da je sabotaža kanala Ibar-Lepenac teroristički napad na važnu infrastrukturu zemlje, ali ipak upiru prste jedni u druge i međusobno se optužuju za tu sabotažu, piše 5. decembra Noje cirher cajtung (NZZ).
"Premijer Kosova Aljbin Kurti govori o 'profesionalnoj grupi' koju je podržavala i kojom je dirigovala Srbija. Dokaza to za sada nema", piše švajcarski dnevnik.
Istovremeno, iako partije i nevladine organizacije na Severu Kosova osuđuju taj čin sabotaže, pojedini Srbi veruju da iza njega stoji Priština, kako bi pojačala pritisak na srpsko stanovništvo i naterala ga na odlazak, "ali i za to nedostaju dokazi", piše dnevnik.
Mnogi albanski političari i premijer Kurti špekulišu i o umešanosti Moskve, "što odgovara strategiji komuniciranja Kurtija, koji opisuje Beograd kao predstavnika Kremlja u regionu a svađu sa Srbijom kao deo geopolitičkog konflikta Rusije i Zapada", piše NZZ, dodajući da je u sličnom kontekstu opisivao i oružani sukob u Banjskoj, na severu Kosova.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, navodi NZZ, najavio istragu, rekao da taj napad nije nije bio u interesu Srbije i ujedno odbacio optužbe Prištine kao propagandu. Vučić je izrazio nadu da će prve rezultate istrage moći da objavi već sledeće nedelje, piše list.
Dnevnik, međutim, prenosi i ocenu Milice Andrić Rakić iz Zubinog potoka, koja vodi NVO Nova društvena inicijativa, i koja kaže da se "vrlo verovatno nikada neće saznati ko stoji iza napada".
Ona je za NZZ rekla da to mogu biti ekstremisti kako sa Kosova, tako i iz Srbije, ali da je uznemirena zbog političkih posledica koje se naziru.
Kurtijevo upiranje prstom u Srbe kao počinioce je, prema njenim rečima, "brzopleto i neogovorno"
Dodala je da svi na Kosovu znaju koliko je važno snabdevanje vodom i optužbe Prištine da su Srbi saboteri samo podstiču opasne tenzije između dve etničke grupe, piše NZZ.
NZZ piše da je u toku popravka betonskog korita akvadukta, ali da je snabdevanje vodom i dalje u mnogim mestima nestabilno.
Kosovo je, piše dnevnik, oduvek imalo probema sa nestašicom vode, sve dok 1970-ih i početkom 1980-ih godina bivša Jugoslavija uz podršku Međunarodne banke za obnovu i razvoj nije izgradila takozvani višenamenski hidrosistem Ibar-Lepenac.
"Tako je taj najsiromašniji region Jugoslavije kod Zubinog potoka dobio akumulaciono jezero Gazivoda sa hidrocentralom i stotine kilometara dug sistem kanala za navodnjavanje i bolje snabdevanje pitkom vodom", podseća NZZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/ PrtScr: Al Džazira Balkans
