Predsednik Srbije Aleksandar Vučić možda bi i ispunio zahteve studentskih protesta ali je posle meseci zavlačenja i napada na demonstrante teško verovati da ustupci režima mogu da smire proteste, smatraju analitičari Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
Takođe, čak i ako zahtevi budu ispunjeni, strukturni problem ostaje - režim Spske napredne stranke (SNS) i Vučića suštinski je nedemokratski i ne može da obnovi pravnu državu a da ne ugrozi sebe, navodi se u tekstu grupe autora objavljenom na portalu EUObserver.
Ukazuje se i na pasivnost EU, čije članice imaju lukrativne poslove sa Srbijom, i ocenjuje da će Unija verovatno delovati samo ako režim pojača represiju ili ako "postoje očigledne pukotine u režimu".
U tekstu "Šta dalje sa protestima u Srbiji?" navodi se da je posle 13 godina vlasti SNS sistemska korupcija narušila vladavinu prava pretvarajući ključne institucije u oruđe za one na vlasti.
Kako se navodi, izbori su obeleženi nepravilnostima i ne ostavljaju opoziciji realnu priliku da demokratski dođe na vlast, državni mediji služe kao glasnogovornik vladajuće stranke a policija i obaveštajne službe protivzakonito ciljaju organizacije civilnog društva.
U takvoj klimi, obnova funkcionisanja vladavine prava koja vladine zvaničnike drži odgovornim, limitira im moć i obezbeđuje pravne provere, od suštinskog je značaja ne samo za demokratiju, nego i za privid političke normalnosti, smatraju autori.
Oni kažu da će se sistem, osim ako Vučić ne napravi grešku, urušiti samo u slučaju da deo strukture moći oko njega promeni kome će biti lojalan.
"To će biti nezgodno. Sadašnji režim je veoma personalizovan, što otežava manevrisanje cepanjem elite", smatraju autori.
Bez spoljne podrške ili očiglednih saveznika unutar institucija, mora se pojaviti politički proces koji donosi ujedinjenu opoziciju i jasan put. Međutim, uprkos kratkom periodu saradnje pred izbore 2023, taj proces u Srbiji je fragmentiran, navodi se u autorskom tekstu.
Autori dalje pišu da put napred možda treba tražiti u iskustvu Severne Makedonije iz 2015-2016, gde je sporazum uz posredovanje EU doveo prelaznu vladu sa predstavnicima opozicije i vladajuće partije i koja je pripremila zemlju za izbore.
Međutim, taj put moguć jedino uz pomoć spolja, što je trenutno malo verovatno, smatraju autori.
"Ipak, čini se da je taj politički put za izlazak iz krize jedini pravac u kome aktuleni protesti mogu da transformišu svoje zahteve u trajne promene", naveli su.
Autori teksta su profesori i istraživači Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber, Marko Kmezić, Klaudija Lastro i Lura Položani. Svi su i članovi Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
