Izvesno je da je studentski pokret u Srbiji, ako protesti pre ili kasnije budu morali da prestanu, već promenio zemlju jer su studenti učinili prvi korak, a njihov otpor je pokrenuo široku društvenu raspravu koja prevazilazi same zahteve sa protesta, piše 17. februara nemački dnevnik Berliner cajtung.
"Vredno je pažnje da se studentski pokret svesno distancira od političkog prisvajanja sa bilo koje strane. Studenti odbijaju partijsko-političku instrumentalizaciju. Sebe ne vide kao aktere borbe za vlast, nego kao građane koji traže funkcionalne institucije. Znači, obično 'idemo dalje', samo sa drugim političkim predstavnicima, kao što je to u prošlosti najčešće bio slučaj, nije cilj demonstracija", piše dnevnik.
Uz to, zahtevi studenata su namerno apolitični, što se pre svega ne sviđa srpskoj opoziciji, koja bi volela da profitira od sadašnjih protesta i priželjkuje tehničku vladu kako bi se prevazišla kriza, piše dnevnik.
Partije opozicije, piše list, argumentuju da pod sadašnjom vladom nisu mogući pravedni izbori. "Ali deo istine je i to da je opozicija fragmentisana i slaba, i da Srpska napredna stranka (SNS) oko svemoćnog predsednika države Aleksandra Vučića u anketama ubedljivo vodi", konstatuje Berliner cajtung.
List piše da Vučić svoje pristalice pokušava da mobiliše "manevrom skretanja pažnje" na navodni, a ničim dokazanii seperatizam u Vojvodini, ili pričama o obojenoj revoluciji orkestriranoj iz inostranstva, za šta do sada takođe ne postoje nikakvi dokazi.
"Dakle, strateški šahovski potez koji pokazuje da vlada i dalje ima teškoće da formuliše politički odgovor na proteste", ocenjuje dnevnik.
Vučiću se, primećuje list, moraju priznati i određene zasluge, kao što su ekonomska i fiskalna konsolidacija zemlje, privredni rast, mala nezaposlenost i dobar investicioni rejting.
"Ali njegova vladavina pokazuje i velike slabosti, posebno u oblasti društvenog dijaloga. Politička klima u Srbiji godinama je zatrovana, a Vučićev autoritarni stil vladanja doprinosi polarizaciji. Retko izlazi na debate sa opozicijom a svoje aktivnosti komunicira samo preko vladi vernih medija", piše Berliner cajtung.
Opozicija u Srbiji takođe nosi svoj deo krivice, pošto, prema pisanju dnevnika, godinama ne deluje kao konstruktivan suparnik, nego svoju politiku gradi na potpunoj konfrontaciji. "Mnogi od njenih vodećih figura su u narodu već godinama diskreditovani i po populizmu ni malo ne zaostaju za predsednikom", ocenjuje Berliner cajtung.
"Takvo odsustvo pravog političkog dijaloga poljuljalo je poverenje građana u institucije i partije. I upravo tu se nadovezuju studentski protesti. Oni ne traže samo običnu rokadu vlasti unutar postojećeg sistema, nego korenito jačanje institucija i vladavine prava", piše Berliner cajtung.
"Jedno je sigurno, čak i ako protesti pre ili kasnije budu morali da prestanu - pokret je već promenio Srbiju. Čak i tradicionalno vlastima bliska Radio-televizija Srbije sada intenzivnije izveštava sa demonstracija i studentima nudi platformu za diskusiju", piše dnevnik.
Berliner cajtung dodaje da bi to što su sad svi politički tabori nezadovoljni izveštavanjem, moglo da bude indikator novog, objektivnijeg medijskog okruženja, "barem kada je reč o državnim medijima", iako u privatnim medijskim kućama frontovi ostaju i dalje strogo razgraničeni.
"Studenti su napravili prvi korak. Njihov je otpor izazvao široku društvenu raspravu, koja prevazilazi trenutne zahteve sa demonstracija. Bore se za Srbiju u kojoj institucije rade nezavisno, i u kojoj političku moć ne definišu pojedinici, nego demokratske strukture", piše Berliner cajtung.
Dnevnik početak i kraj komentara započinje konstatacijom da se na protestima sve češće čuje pesma Vostani Serbije, prosvetitelja, filozofa i reformatora obrazovanja Dositeja Obradovića, u kojoj se kaže "ustani Srbijo dugo si spavala u mraku ležala, sada se probudi".
"Studenti su ustali i Srbija posle ovih protesta više neće biti ista. I svi politički akteri moraće da se naviknu na tu novu realnost", zaključuje Berliner cajtung.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
