Srbija je zadržala poziciju na Indeksu demokratije britanskog časopisa Ekonomist, ali sa nešto manje poena nego godinu dana ranije, i ostala je u grupi zemalja sa manjkavom demokratijom.
Izveštaj za 2024. "Šta nije u redu sa predstavničkom demokratijom?" obuhvatio je 165 nezavisnih država i dve teritorije i pokriva gotovo celu svetsku populaciju.
Zemlje su ocenjivane po pet kriterijuma: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, politička participacija, politička kultura i građanske slobode i na osnovu toga svrstane u četiri kategorije - potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridni režimi i autoritarni režimi.
Srbija je na 64. mestu sa 6,26 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 5,71 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena.
I prethodne godine Srbija je bila na 64. mestu sa 6,33 poena dok je 2023. bila 68. sa istim brojem poena. Najviše poena Srbija je imala 2014. i 2015. - 6,71.
Izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama, pokazao je neujednačene rezultate kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koji su uglavnom u grupi manjkavih demokratija.
Rezultat su malo poboljšali Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, za razliku od Srbije i Albanije.
Kako se navodi, smanjenje ocene korupcije za Srbiju i Albaniju je značilo gubitak po 0,07 poena, što je uticalo na kriterijum funkcionisanje vlade i ukupan rezultat, tako da su obe zemlje pri dnu grupe manjkavih demokratija.
Severna Makedonija se pak popravila nakon generalno slobodnih i poštenih izbora koji su doveli do promene vlade a Crna Gora je popravila rezultat nakon malog poboljšanja u oblasti građanskih sloboda.
BiH, koja je jedina u grupi hibridnih režima, takođe je zabeležila bolji ukupan rezultat ali je unapređenje u oblasti političke kulture gotovo poništio slabiji rezultat kod funkcionisanja vlade.
Gledano na globalnom nivou, u 2024. je samo 37 zemalja popravilo rezultat na indeksu demokratije, 83 su zabeležile pad, pri čemu su neka pogrošanja bila značajna, a ostale su imale isti rezultat kao 2023.
Navodi se i da je broj zemalja klasifikovanih kao demokratije smanjen za tri, na 71 , dok je prosečan indeks pao sa 5,23 na 5,17.
Na vrhu liste po indeksu demokratije za 2024. je Norveška (sa ocenom 9,81) a slede Novi Zeland, Švedska, Island i Švajcarska.
Na začelju su Severna Koreja i Mjanmar a poslednji je Avganistan sa samo 0,25 poena.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
