Savet za regionalnu saradnju (RCC) predstavio je 16. septembra u Tirani 10. izdanje Balkan barometra, najvećeg istraživanja mišljenja javnosti i privrednika u regionu.

Skup su otvorili generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu i šef Delegacije Evropske unije u Albaniji Silvio Gonzato nakon čega je usledilo predstavljanje nalaza Balkan barometra u okviru diskusije generalne sekretarke Bregu i publike u kojoj su bili mladi predstavnici regionalnih organizacija mladih.

"Balkan barometar otkriva da su sve veća povećanja cena i inflacije ove godine najveće brige građana Zapadnog Balkana, koji su protekle decenije najviše brinuli zbog ili ekonomske situacije ili nezaposlenosti. Ova promena nije nikakvo iznenađenje s obzirom da je inflacija na Zapadnom Balkanu skoro dvostruko veća od inflacije u Evropskoj uniji (8,1% u odnosu na 3,4%) dok su cene hrane skoro iste kao i u EU, a naš BDP iznosi samo polovinu evropskog", rekla je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu predstavljajući glavne nalaze istraživanja.

"Stvari se menjaju, i to ne samo okolnosti oko nas već i naši vlastiti pogledi. Podrška članstvu u EU, koja je 2015. godine iznosila 39%, dostigla je 2021. godine svoj vrhunac sa 62% i od tog trenutka je krenuo pad. Danas ova podrška iznosi 54%, najmanje u proteklih šest godina. Zamor proširenjem se odražava i u poslovnim krugovima, iako u nešto manjem obimu. Iako je podrška rukovodilaca iz poslovnog sektora članstvu u EU tokom protekle godine pala za 7%, ipak je i dalje veća u odnosu na podršku javnosti, i iznosi 64%. Uprkos tome, veliki broj građana i dalje gaji nadu. Četrdeset tri procenta njih veruje da će do pristupanja Evropskoj uniji doći do 2035. godine, dok četvrtina smatra da će trebati duže. Ohrabrujuće je da manje ljudi nego prošle godine, njih 18%, veruje da se njihova ekonomija nikada neće pridružiti EU, što je pad od 10% od 2022. godine", dodala je Bregu.

Ovo godišnje istraživanje je sprovedeno među šest hiljada građana i 1.200 privrednika iz svih delova Zapadnog Balkana i dat je osvrt na njihova mišljenja o regionalnoj saradnji, evropskoj integraciji, poverenju u javne institucije i medije, najvećim brigama, zapošljavanju, klimatskim promenama, sigurnosti, digitalnom životu, transportu, vladavini prava, putovanju, itd. Od 2015. godine kada je prvi put sprovedeno, istraživanjem je anketirano preko 65.000 građana i skoro 13.500 privrednika i prikazana su njihova mišljenja.

Rezultati su dostupni u bazi podataka https://www.rcc.int/balkanbarometer/.

"Gledajući pozitivnu stranu, poverenje u regionalnu saradnju raste. Ove godine je rekordan procenat građana, njih 82%, izrazio podršku, što je najbolji rezultat od početka provođenja istraživanja Balkan barometar 2015. godine. To pokazuje da je regionalna saradnja sama po sebi vredna umesto da se sagledava u kontekstu evropskih integracija kao što je to ranije bio slučaj.  Nacionalističke politike se, međutim, i dalje smatraju glavnom preprekom regionalnoj saradnji. Iako poverenje i optimizam u regionu prati i doza opreza, postoje i znaci poboljšanja načina na koji ljudi posmatraju ova pitanja, s obzirom da se mišljenje javnog mnjenja razvija onoliko brzo koliko mu to politička odvažnost dozvoljava", zaključila je Bregu.

Neki od glavnih nalaza Balkan barometra:

• Poboljšano mišljenje javnosti: sa 35% iz 2015. na sadašnjih 49%.

• 2020. godine, 26% građana regiona je bilo mišljenja da im Zapadni Balkan pruža nadu, što sada važi samo za njih 12%. U 2024. godine, prevladavajući dojam je „sukob“, sa 22%.

• 20% građana Zapadnog Balkana se nada pridruživanju Evropskoj uniji do 2030. godine, dok njih 23% očekuje da će se to desiti između 2030. i 2035. godine. U 2015. godini 27% je smatralo da će se to desiti do 2020. a 21% do 2025.

• Manje građana, njih 18%, veruje da se njihova ekonomija nikada neće pridružiti Evropskoj uniji, što je smanjenje od 10 procenata od 2022. godine.

• Kada smo 2021. godine pitali građane da li su voljni raditi na Zapadnom Balkanu, samo je njih 7% odgovorilo pozitivno, dok sada, u 2024. godini, to kaže njih 22%.

• Poverenje u institucije je na istom niskom nivou: političkim strankama se i dalje najmanje veruje, 74%.

Saopštenje i foto RCC