Pravo na samoopredeljenje usidreno je u međunarodnom pravu, ali ono nije apsolutno pošto međunarodno pravo daje primat kontinuitetu. Zato pravo na otcepljenje postoji samo u izuzetnim slučajevima, kada su iscrpljene mogućnosti da se pravo na samoopredeljenje realizuje u nekoj državi, izjavio je profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Hajdelbergu Bernd Gžešik.
Gžešik je rekao da postoji niz razloga zbog kojih su referendumi u Ukrajini za pripajanje Rusiji suprotni međunarodnom pravu pa time i ništavni.
Profesor je podsetio da koreni prava naroda na samoopredeljenje sežu još u 1960-te godine i da je to bio put mnogih kolonija u nezavisnost. Od tada je to pravo, kako je rekao, i međunarodnopravno priznato i deo je i onovnih načela Povelje UN.
"Ali šta to pravo tačno znači, nije definisano. Međutim, nauka i pravosuđe su taj pojam konkretizovali i razradili određene standarde", rekao je Gžešik za emisiju Tagesšau nemačke javne televizije ARD.
"Radi se o tome da se nađe uravnoteženi pristup napetostima koje postoje između interesa države, njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta sa jedne, i demokratskog legitimiteta sa druge strane", izjavio je Gžešik.
To, kako je pojasnio, znači da je primat ima ostvarenje samoopredeljenja u nekoj državi, uz kulturna, ekonomska i politička autonomna prava. Gžešik je dodao da zato i ne postoji apsolutno pravo određenih delova stanovništva na otcepljenje, i da međunarodno pravo mnogo više veruje u kontinuitet.
Tek kada je autonomija unutar neke zemlje nemoguća, kada se pravo na samoopredeljenje ne može ostvariti i kada postoje teška kršenja ljudskih prava jednog dela stanovništva, međunarodno pravo izuzetno priznaje i otcepljenje, rekao je Gžešik, dodajući da te "pretpostavke u istočnoj Ukrajini apsolutno ne postoje".
On je naveo da je "međunarodno pravo priznalo kada se Kosovo 2008. godine otcepilo od Srbije, jer je to bila reakcija na dugogodišnji progon i tlačenje albanske manjine".
"Ali i to otcepljenje je do danas ostalo sporno, pošto ga nisu prihvatile sve članice UN, a Međunarodni sud pravde samo indirektno priznao legitimitet tog otcepljenja. Na tome se vidi - prepreka je izuzetno visoka", rekao je Gžešik.
Sa druge strane, dodao je, uz to što ne postoje nikakve pretpostavke za otcepljenje "fiktivni referendumi" u delovima istočne Ukrajine koje je okupirala Rusija nemaju nikakve veze sa pravom naroda na samoopredelje.
"Ovde imamo potpuno drugačiji sticaj okolnosti. Nije narod taj koji odlučuje o sebi, nego odlučuje Rusija, koja građane okupiranih teritorija tera na izjašnjavanje. To je čin tuđeg opredeljenja, a ne samo-opredeljenja. To je izvrtanje ruglu legitimnog instrumenta", rekao je Gžešik.
Pored toga, smatra Gžešik, Rusija je napadom na Ukrajinu prekršila međunarodnu zabranu agresije, nije poštovala obavezujuću normu međunarodnog prava koja se ne sme ignorisati, pa su samim tim i svi akti koji iz toga proisteknu suprotni međunarodnom pravu i ne mogu biti priznati.
I konačno, objašnjava nemački stručnjak, svaki referendum mora da ispuni minimalne standarde. To između ostalog znači i da stanovništvo pre izjašnjavanja mora da ima određeni vremenski period za vođenje javne i političke rasprave, kao i da plebiscit mora biti opšti, ravnopravan i bez prinude.
Stručnjaci za međunarodno pravo su saglasni i da nije dozvoljen referendum usred rata, rekao je Gžešik, dodajući da su iz svih tih razloga "fiktivni referendumi" u Ukrajini suprotni međunarodnom pravu, a time i ništavni i druge ih države ne smeju priznati.
"Ipak, ne bi imalo svrhe protiv njih postupati pravnim sredstvima. Međunarodni sud pravde bi samo konstatovao protivpravnost, kao što je to bio slučaj i sa aneksijom Krima", zaključio je nemački stručnjak.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
