Poslanici stranaka krajnje desnice i levice i populističkih stranaka u Evropskom parlamentu najčešće su glasali protiv, ili bili uzdržani prilikom izjašnjavanja o rezolucijama uperenim protiv režima u Rusiji, pokazalo je istraživanje portala Novayagazeta.eu.
Sadašnji saziv Evropskog parlamenta konstituisan je 2019. godine i od tada, pa do januara 2023. godine je glasao o ukupno 22 rezolucije koje su direktno povezane sa kršenjem ljudskih prava u Rusiji, ratom u Ukrajini i sankcijama uvedenim Rusiji.
U tom periodu, od 705 poslanika u EP, za te rezolucije je u proseku glasao 531 poslanik (75%). U proseku je nešto više od 40 poslanika (6%) glasalo protiv, a isti broj (6%) je bio uzdržan.
Poslanici, uz te tri opcije, imaju mogućnost i da ne prisustvuju glasanju, ili da ne pritisnu ni jednu od tri ponuđene opcije na uređaju za elektronsko glasanje.
Prema ukupnim podacima o glasanju koje je analizirala Novaja Gazeta, te mogućnosti je kada je reč o svim rezolucijama EP koristilo u proseku 4,3% poslanika.
Ta stopa je, međutim, bila trostruko veća kada se glasalo o rezolucijama povezanim sa Rusijom. Portal ocenjuje da to svakako nije slučajnost i da su neki poslanici svesno birali mogućnost da se ne izjašnjavaju o dokumentima o Rusiji.
Protiv rezolucija kritičnih prema režimu ruskog predsednika Vladimira Putina češće od drugih su glasali poslanici populističkih i radikalnih stranaka. Među njima su i francuski krajnje desni Nacionalni savez i nemačka ekstremno desma Alternativa za Nemačku (AfD).
Poslanici radikalno leve grčke Sirize i kranje desne Slobodarske partije Austrije nešto su, kako se navodi, oprezniji, i retko otvoreno glasaju protiv ali su često uzdržani.
"A, iako može zvučati kontroverzno da se u to uključi i poljska vladajuća partija Prava i pravde (PiS), imajući u vidu podršku koju Poljska daje Ukrajini, podaci govore da su poslanici te partije bili među onima koji su najčešće biti uzdržani prilikom glasanja", navodi Novaja gazeta.
Portal piše i da postoji još jedan broj malih stranaka koje su za Kremlj "korisne" i čiji poslanici po pravilu glasaju protiv svake rezolucije uperene protiv Rusije.
To su po dvoje poslanika komunističke partije Grčke i Portugala, i dvoje poslanika češke nacionalističke, anti-migrantske partije Sloboda i direktna demokratija.
"Takvi postupci malih partija ne mogu da utiču na konačnu odluku, ali uvek ruskim državnim medijima daju priliku da tvrde kako u Evropi ne postoji jedinstvo", piše portal.
Pre napada na Ukrajinu, poslanici mađarskog vladajućeg populističkog Fidesa i italijanske desničarske Lige takođe su najčešće birali da ostanu uzdržani prilikom glasanj o rezolucijama u kojima se kritikovala Rusija.
Nešto je drugačija taktika bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koji je sada evroposlanik ispred svoje stranke Forca Italija. Berluskoni je samo u dve prilike glasao za rezolucije orituv Kremlja. Na 15 od ukupno 22 glasanja nije bio ni prisutan.
Od 2019. do 2022. godine Berluskoni je propustio 30 % svih sednica EP, ali je odsustvovao sa više od dve trećine sednica na kojima je tema bila Rusija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski perlament
