Bugarski proizvođači žita kažu da su spremni da protestuju u Briselu ako EU ne preduzme mere za rešavanje problema priliva pšenice i suncokreta iz Ukrajine. Uvoz ukrajinskog žita najpre je zabranila Poljska, kako bi zaštitila svoje poljopriuvrednike, zatim Mađarska a potom i Slovačka.
Na zabranu je reagovao Brisel upozorenjem da su unilateralne akcije u trgovini od strane članica EU neprihvatljive.
Evropska komisija je saopštila da po trgovinskim pravilima EU "nije moguće" da neke zemlje unilateralno zabrane ukrajinsko žito i druge poljoprivredne proizvode dodajući da radi na daljim merama za ublažavanje pada cena u članicama EU koje se graniče sa Ukrajinom.
Predsednik Bugarske poljoprivedne komore Kostadin Kostadinov rekao je 18. aprila za BNT da je jedino rešenje da se zabrani uvoz žita iz Ukrajine ili da se usvoje mere kojima bi se obezbedilo da ukrajinski proizvodi prolaze kroz zemlju, što je u skladu sa žitnim koridorima.
"Tražimo tranzitne takse ili mere za obezbeđenje ovih koridora", rekao je Kostadinov.
Nakon što je napad Rusije na Ukrajinu blokirao neke crnomorske luke, velika količina ukrajinskog žita, koje je jeftinije od onog proizvedenog u EU, završila je u zemljama Centralne Evrope zbog logističkih zagušenja, rasta cena i prodaje lokalnim farmerima. To je stvorilo politički problem.
Poljska i Mađarska navele su da njihove zabrane važe do 30. juna.
U saopštenju portparola Komisije, kako prenosi Rojters, navodi se da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU.
"U ovako izazovnim vremenima ključna je koordinacija i usklađivanje svih odluka u EU", dodaje se u saopštenju.
Očekuje se da pitanje ukrajinskog žita bude na dnevnom redu sastanka ministara poljoprivrede EU 25. aprila.
Agencija AP piše da su na brifingu u Briselu portparoli istakli zahvalnost Poljskoj i drugim centralnoevropskim zemljama što podržavaju Ukrajinu ali su rekli i da se za nastali problem mora pronaći rešenje u skladu sa pravnim okvirom EU.
"Imamo posla sa ratom, zar ne? I ovaj rat očigledno ima posledice na poljoprivrednike i uopšte stanovništvo Ukrajine i EU i njenih članica", rekao je glavni portparol Komisije Erik Mamer.
On je rekao da su Poljska i druge zemlje "radile sve što je u njihovoj moći da pomognu Ukrajini". "Dakle, ovde se radi o sankcionisanju. Reč je o pronalaženju rešenja zasnovanog na pravu EU u interesu istovremeno i Ukrajinaca i EU", dodao je.
Izlaz?
Vjeslav Grin (Wiesław Gryn), jedan od vođa protesta poljoprivrednika u Poljskoj, smatra da je potrebno bolje rešenje od uvođenja privremenih zabrana, piše briselski portal Politko.
"Zaustavljanje ukrajinskog izvoza na dva meseca neće mnogo doneti jer je potrebno najmanje šest meseci za izvoz četiri miliona tona (koliko je već u Poljskoj)", rekao je Grin.
Sa ciljem rešavanja problema, EU je dodelila oko 30 miliona evra Poljskoj, 16,8 miliona Bugarskoj i deset miliona Rumuniji.
To nije ni približno dovoljno, rekao je za POLITICO poljski ambasador Anžej Sadoš (Andrzej Sadoś).
"Potrebno nam je sistemsko rešenje, ne samo podrška farmerima", rekao je Sadoš. Dodao je da je Poljska želela da nastavi da podržava Ukrajinu kroz izvoz "ali da cena ne može da bude bankrot miliona poljskih farmera".
Takvo sistemsko rešenje, prema Sadoševim rečima, bilo bi npr. da se uvoznicima da rok od 24 časa da pošiljke stignu do tranzitne luke kako bi se osiguralo da proizvodi ne ostanu u Poljskoj.
Kritičari kažu da je to međutim pravno komplikovano i podrazumevalo bi više provera i papirologije, što bi potencijalno moglo još više da uspori tokove trgovine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
