Francuzi su glasno protestovali protiv penzione reforme predsednika Emanuela Makrona ali njihova vlada nije jedina koja je planirala povećanje starosnog doba za penzionisanje.

Pošto radnici žive duže nego u prethodnim generacijama, broj korisnika starosnih penzija poslednjih decenija konstantno raste širom EU. Većina članica EU u 2020. je potrošila više novca nego ikad na penzije, piše briselski portal Politiko.

Neke zemlje imaju prilično agresivne planove za odlaganje penzionisanja. Tako mladi Danci mogu da očekuju da će raditi dok ne napune 74 godine. Tu negde su i Estonci i Italijani koji danas izlaze na tržište rada.

Tokom poslednjih 50 godina razlika među članicama EU kada je reč o odlasku sa tržišta rada sužena je. Muškarci su se 1970. u proseku penzionisali sa 65,5 godina a u 2020. sa 63. Međutim, od početka 21. veka starosna granica za odlazak u penziju stalno se povećava.

S jedne strane se očekuje da radnici koji se sada penzionišu prestanu da rade nekoliko godina pre njihovih  roditelja. S druge strane se očekuje da duže žive.

Žene koje su napustile tržište rada EU 1970. mogle su da očekuju 16,5 godina penzionerskog života u proseku. U 2020. se očekivalo da kao penzionerke žive još 24 godine.

Slično je kod muškaraca - pre 50 godina se očekivalo 12 godina života u penziji a 2020. više od 19.

Primetne su i regionalne razlike. U Francuskoj žena penzionisana 2020. može da očekuje 27 godina života nakon što je prestala da radi.

U penziji više od Francuskinja provedu jedino penzionerke u Grčkoj i Španiji, prenosi Politiko koji je koristio podatke OECD i Eurostata.

Kada je reč o muškarcima, Francuzi su drugi po broju penzionerskih godina, posle Luksemburžana.

Rezultat je stalni rast broja korisnika starosnih penzija u EU i u 2020. ih je bilo gotovo 97 miliona. Od toga je Francuska imala oko 17 miliona penzionera prema 14 miliona 2006.

Samo tri članice su od 2006. zabeležile smanjenje broja starosnih penzionera - Italija, Bugarska i Letonija.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta