Evropska komisija predložila je 27. aprila nova pravila koja treba da pomognu kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, da maksimalno iskoriste svoje pronalaske i nove tehnologije, kao i da doprinesu konkurentnosti i tehnološkom suverenitetu EU.
Predložene uredbe o standardnim ključnim patentima, obaveznom licenciranju patenata u kriznim situacijama i reviziji zakonodavstva o sertifikatima o dodatnoj zaštiti kreiraće transparetniji, efikasniji i održiviji okvir prava intelektualne svojine.
Evropska komisija navodi da u današnjoj ekonomiji znanja sve važnija postaje nematerijalna imovina, poput brendova, dizajna, patenata i podataka.
Intelektualna svojina (IP), ističe se, ključni je pokretač ekonomskog rasta i pomaže kompanijama da dobiju vrednost od svoje nemetarijalne imovine.
IP intenzivne industrije (one koje su vlasnici prava intelektualne svojine iznad proseka po zaposlenom) daju gotovo polovinu BDP i više od 90% izvoza EU. U periodu 2017-2019. IP intenzivne industrije ostvarile su 76% trgovine unutar EU.
Komisija je navela da su novi predlozi komplementarni sa Jedinstvenim patentnim sistemom koji će biti operativan od 1. juna a njegove polazne osnove su postojeće odredbe i principi međunarodnog i patentnog prava EU.
Cilj je da patentni sistem bude efikasniji u daljoj eliminaciji rascepkanosti jedinstvenog tržišta, smanjenju birokratije i unapređenju efikasnosti.
Navodi se i da će sa ciljem daljeg podsticanja inovacija, uporedo sa objavljenim predlozima, Fond za mala i srednja preduzeća za 2023. prvi put staviti na raspolaganje nove vaučere za evropske patente i nove biljne vrste. To će omogućiti malim i srednjim preduzećima da uštede do 1.500 evra na registraciji svojih patenata i 225 evra za registraciju novih biljnih vrsta po prijavi.
O predloženim uredbama sada treba da se razgovara u Evropskom parlamentu i Savetu Evrope kako bi bili usvojeni i stupili na snagu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
