Francuska ministarka za Evropu Lorans Bun (Laurence Boon) rekla je da zemlje članice EU treba do kraja 2023. da definišu vrstu mehanizma za proširenje koji će delovati za zemlje koje žele da pristupe Uniji i istovremeno osigurati da Unija ostane verna sebi.
Bun je izjavila da sa ratom u Ukrajini "bezbednost evropskog koninenta ide preko proširenja".
Ministarka je rekla da je ruska invazija Ukrajine i promena aktuelnog geopolitičkog okruženja dovela do shvatanja da strateški interesi EU, odnosno bezbedno i stabilno okruženje u njenom susedstvu, moraju da idu ispred onoga ko će biti sledeći član.
EU treba da uspostavi balans između bezbednosti i integriteta i ubrza proces pristupanja za zemlje kandidate, rekla je Bun na panel diskusiji koju je za vikend organzivao briselski portal Euraktiv.
"Ima 70 godina kako gradimo Evropu govoreći da gradimo mir i sada imamo rat na našim granicama. Treba biti konkretan ako Ukrajina ne pobedi, granice EU će biti sa Rusijom, to stavlja stvari u perspektivu. Na ovom kontinentu je da nastavi da osigurava mir, koji je osnova EU", rekla je ona.
Ona je naglasila da treba usidriti zemlje evropskog kontineta na strani EU, na "strani demokratije, slobode, vrednosti, solidarnosti".
"Budimo vrlo jasni te vrednosti nisu u Rusiji, nisu u Kini, to nije demokratija, prema tome treba da ih usidrimo i zbog toga treba da radimo na proširenju", rekla je ona.
Bun je rekla da može da da uveravanja da sve njene kolege u EU rade na tome kako da se nađe najbolji način da se "osigura evropski kontinent i pristupi proširenju".
Predložićemo planove za razne zemlje, rekla je ona i ukzala da se radi o deset zemalja kandidata sa vrlo različitim situacijama, kao što su Ukrajina, Moldavija i balkanske zemlje koje, kako je dodala, rade dugo i koje ne treba obeshrabriti već raditi sa njima.
"Zato imamo novu metodologiju koja može da ima pristup fondovima pomoći, ali pre svega adminstrativnim da se upravlja njima da bi se izbegne korupcija", rekla je ona.
Danas se radi o tome kako usidriti zemlje koje čekaju da uđu u Evropu što je pre moguće, rekla je ministarka.
"To znači da i mi treba da se promenimo da bi mogli da izvedemo tu integraciju, treba da idemo brže i možda sa više diferencijacije. Do kraja godine treba da definišemo precizno kako uspeti u proširenju a da ne izgubimo njih i da ne izgubimo sebe", rekla je ona.
Sa njenim stavom se složio poslanik grupe Obnovimo Evropu u Evropskom parlament Bernar Geta (Bernard Guetta) koji se založio za znatnu promenu upravljanja ukoliko se EU proširi sa 27 na 35 zemalja članica.
On je rekao da će se na kraju u EU naći sve zemlje sa evropskog kontineta ali u "diferenciranoj uniji", u osvrtu na Evropu "koncentričnih krugova" Žaka Delora. U suprotnom, ocenio je, zemlje kandidati će morati da prolaze kroz duge 15-ogodišnje procese pristupanja.
Ministarka Bun je takođe pokušala da predstavi Evropsku političku zajednicu, projekat predsednika Emanuela Makrona kao "pravi forum" za diskusiju o tome kakvu politku proširenja EU želi.
Drugi samit Evropske političke zajednice, gde će se okupiti vođe iz više od 40 zemalja Evrope, treba da se održi 1. juna u Kišinjevu u Moldaviji.
EU pozdravila veoma velik odziv birača na izborima u Turskoj
Predsednici Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Evropskog saveta Šarl Mišel pozdravili su "veoma jak odziv" na nedeljnim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Turskoj i to ocenili kao "pobedu" demokratije.
Još se čekaju konačni rezultati predsedničkih i parlamentarnih izbora, a odziv birača je bio gotovo 90%, prenosi AFP.
"Veoma jak odziv birača na ovim izborima je zaista dobra vest... To je jasan znak da je turski narod posvećen ostvarivanju svojih demokratskih prava", rekla je na konferenciji za novinare Ursula fon der Lajen pored Šarla Mišela koji je takođe "čestitao građanima Turske".
"Međutim, izbori nisu završeni. Moramo da sačekamo da vidimo rezultate drugog kruga, a mi to veoma pažljivo pratimo", rekla je predsednica Evropske komisije i dodala da je Turska "važan partner" EU.
EU održava teške odnose sa Turskom Redžepa Tajipa Erdogana, čija je zemlja suštinski partner Unije, posebno u oblasti kontrolisanja migracija.
Izvor: Beta
Foto: EK
