Ujedinjene nacije 25. maja obeležavaju 75 godina od pokretanja mirovnih misija, tokom kojih su poslale više od dva miliona mirovnjaka u zemlje pogođene sukobima.
Neke misije, poput onih u Liberiji i Kambodži, bile su uspešne, dok se delovanje na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande smatra velikim neuspehom.
Danas se UN suočavaju sa novim izazovima u brojnim žarištima gde imaju misije, uključujući nasilnija okruženja, kampanje lažnih vesti i podeljen svet koji sprečava ostvarenje krajnjeg cilja svetske organizacije, ponovno uspostavljanje stabilnih vlada.
Organizacija obeležava i Međunarodni dan mirovnih snaga UN, 29. maj, kada je Savet bezbednosti UN doneo istorijsku odluku da pošalje vojne posmatrače na Bliski istok da nadgledaju sprovođenje izraelsko-arapskih sporazuma o primirju. Od 1948. poginulo je više od 4.200 mirovnjaka UN.
Broj pripadnika mirovnih operacija UN je znatno povećan poslednjih decenija. Na kraju Hladnog rata početkom devedesetih bilo je 11.000 mirovnjaka UN, a 2014. ih je bilo 130.000 u 16 operacija. Danas je 87.000 muškaraca i žena razmešteno u 12 konfliktnih područja u Africi, Aziji, Evropi i na Bliskom istoku.
Šef mirovnih snaga UN Žan-Pjer Lakroa rekao je za Asošiejted pres da postoje dve vrste uspeha misija UN, brojne zemlje u kojima je ponovo uspostavljena stabilnost, uključujući Liberiju, Sijera Leone, Obalu Slonovače, Mozambik, Angolu i Kambodžu, i zemlje u kojima zadatak mirovnjaka nije samo nadgledanje, već i održanje primirja, kao u južnom Libanu i Kipru.
Kad je reč o neuspesima, Lakroa je ukazao na neuspeh mirovnih snaga UN da spreče genocid u Ruandi 1994. godine, kada su Huti ubili najmanje 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi, kao i masakr najmanje 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka 1995. u Srebrenici, što je jedini genocid u Evropi posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.
Reputacija UN je takođe narušena brojnim navodima da su pripadnici mirovnih snaga, zaduženi za zaštitu civila, seksualno zlostavljali žene i decu, između ostalog u Centralnoafričkoj Republici i Kongu.
Lakroa je kazao i da je glavni izazov sa kojim se mirovne snage suočavaju podeljena međunarodna zajednica, posebno podele u Savetu bezbednosti UN, koji odobrava mirovne misije.
Izvor: Beta/AP
Foto: Beta
