Evroposlanici će 1. juna glasati o rezoluciji o kršenju vladavine prava i osnovnih prava u Mađarskoj i zamrznutim fondovima EU u kojoj se takođe dovodi u pitanje mogućnost te zemlje da kredibilno predsedava Savetu EU za nešto više od godinu dana.
U rezoluciji evroposlanici upozoravaju da će, ako Savet ništa ne uradi, Evropski parlament preduzeti "odgovarajuće mere".
Mađarska i Poljska, dve članice EU koje imaju problema sa vladavinom prava i poštovanjem drugih osnovnih vrednosti EU, treba da predsedavaju EU u drugoj polovini 2024. odnosno prvoj polovini 2025, odmah posle evropskih izbora i tokom ključne prve godine nove Evropske komisije.
U rezoluciji o Mađarskoj ponavljaju se nalazi, zabrinutost i preporuke iz prethodnih rezolucija, posebno u vezi 12 oblasti navedenih u dokumentima iz 2018. i 2022. i osuđuju "namerni i sistematski" napori mađarske vlade da potkopava osnovne vrednosti EU.
Ukazuje se na odgovornost mađarske vlade za povratak usklađenosti sa pravom i vrednostima EU i izražava velika zabrinutost zbog daljeg pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava i osnovnih prava.
Navodi se da je više zakona usvojeno netransparentno, bez dovoljno mogućnosti za parlamentarnu raspravu i amandmane i bez značajnih javnih rasprava, kao i da je stanje oko prava LBTIQ+ zajednice u Mađarskoj zabrinjavajuće.
Takođe se u rezoluciji izražava žaljenje zbog anti-EU kampanja mađarske vlade koje, uvereni su evroposlanici, nanose dalju štetu poverenju između Unije i Mađarske i zahtevaju adekvatan odgovor Evropske komisije.
Kada je reč o predsedavanju EU i njegovom značaju, u rezoluciji se postavlja pitanje kako Mađarska može verodostojno da ispuni taj zadatak, s obzirom na njenu neusaglašenost sa pravima i vrednostima EU, kao i principima "iskrene saradnje".
Od Saveta se traži da što pre nađe odgovarajuće rešenje i podseća da bi Parlament mogao da preduzme mere ako se rešenje ne nađe.
Mogućim rešenjima za problem mađarskog predsedavanja bavili su se holandski pravnici iz Mejers komiteta (Meijers Committee). Oni su razradili tri mogućnosti za sprečavanje sukoba interesa tokom mađarskog i zatim poljskog predsedavanja EU, preneo je briselski portal Politiko.
Prva mogućnost je da se Mađarskoj i Poljskoj "oduzmu" osetljiva pitanja kroz sporazum sa drugim predsedavanjima iz njihovog trija. To znači da bi Mađarska i Poljska sprovodile svoje predsedavanje EU ali bi druge zemlje iz njihovog trija preuzimale vođenje sastanka i pregovore kada postoji sukob interesa.
Mađarska je u triju sa Španijom i Belgijom a Poljska sa Kiprom i Danskom.
Druga mogućnost bila bi da se odlukom Saveta odloži predsedavanje Mađarske i/ili Poljske bez promene važećih pravila. Briselski portal piše da članice EU mogu da odluče da promene red predsedavanja pozivajući se na ranije presedane - red je do sada promenjen šest puta, uglavnom nakon što su se EU pridružile nove članice.
Tu je i mogućnost da se Mađarskoj i Poljskoj zabrani predsedavanje usvajanjem novog pravila koje bi predviđalo sprečavanje zemalja protiv kojih se vodi procedura zbog kršenja vladavine prava da predsedavaju. To pravilo bilo bi usvojeno kvalifikovanom većinom u Savetu, naveli su pravni stručnjaci.
Iz Politika su pitali autore da li bi prva mogućnost mogla da funkcioniše, s obzirom na brojne primere koji pokazuju da Mađarska i Poljska, kada to žele, blokiraju evropske predloge i zakone. Autori kažu da bi zato opcija dva ili tri mogle da "postanu dovoljno kredibilne".
Ako druge članice EU "ozbiljno shvate svoju koodgovornost, teško je zamisliti da će dozvoliti Mađarskoj ili Poljskoj da se približe bilo kom pitanju. Zato su verovatno druga i treća opcija privlačnije", čak i za partnere iz trija, prenosi Politiko ocenu pravnika.
Mađarska ministarka pravde Judit Varga ranije je tekst rezolucije Evropskog parlamenta ocenila kao "antimađarsku inicijativu".
"Da se razumemo - predsedavanje EU nije pravo već obaveza. Tu obavezu ćemo ispuniti i niko nam to ne može oduzeti", napisala je ona u jednoj reakciji na Fejsbuku.
Varga je nedavno na sednici odbora za evropske poslove mađarskog parlamenta rekla da pripreme za predsedavanje EU dobro napreduju.
Ona je kao prioritete predsedavanja navela unapređenje konkurentnosti, suočavanje sa demografskim izazovima, podršku procesu proširenja EU, borbu protiv ilegalne migracije, jačanje odbrambene politike na nivou EU, kohezionu politiku i naredni sedmogodišnji budžet EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
