Globalni indeks mira pada devetu godinu zaredom i u 2022. broj žrtava globalnih konflikata porastao je za 96%, na 238.000 ljudi. Na tom indeksu i Srbija je skliznula za sedam mesta, pokazuje najnoviji Globalni indeks mira, koji već 17 godina sastavlja sidnejski Institut za ekonomiku i mir (IEP).
U indeksu mira stručnjaci IEP analiziraju situaciju u 163 zemlje, sa oko 99,7% svetskog stanovništva, na osnovu 23 različita indikatora.
Indikatori uključuju broj žrtava međunarodnih ili unutrašnjih konflikata koji potresaju neku zemlju, ali i stopu ubistava, terorizam, militarizaciju, političku nestabilnost ili broj zatvorenika.
Srbija je u najnovijem izveštaju nazadovala za sedam mesta i, kao 65. od ukupno 163 zemlje, iz zone mirnih ušla u kategoriju umereno mirnih zemalja.
Ipak, autori indeksa su ocenili da je u 84 zemlje došlo do izvesnog napretka, dok se situacija pogoršala u 79 zemalja.
U Globalnom indeksu mira 2023. se navodi da je globalna ekonomska šteta od nasilja prošle godine porasla 17%, na 17,5 biliona dolara što je oko 13% ukupnog svetskog BDP.
Navodi se i da su konflikti u svetu sve više internacionalizovani, i da je sada 91 zemlja uključena u neki oblik međunarodnog sukoba, za razliku od 58 zemalja 2008. godine.
Najveći pad na tabeli zabeležila je Ukrajina koja je zbog rata i njegovih posledica pala za 14 mesta i svrstala se među 12 zemalja u kojima je indeks mira veoma nizak.
Na začelju tabele i dalje je šestu godinu zaredom Avganistan, a na u toj grupi su i Jemen, Sirija, Južni Sudan i Demokratska Republika Kongo.
Najmirnija zemlja je Island, koji tu poziciju zauzima još od 2008. godine, a slede Danska, Irska, Novi Zeland i Austrija.
Kada je reč o regionu Jugoistočne Evrope i zemljama bivše Jugoslavije, na najboljem, osmom mestu je Slovenija, iako je i ona zabeležila pad od četiri mesta. Uz Sloveniju, u grupi zemalja sa veoma visokim indeksom mira je i Hrvatska na 14 mestu.
U kategoriji zemalja sa visokim indeksom mira, u kojoj je i većina evropskih zemalja, su Severna Makedonija (38), Crna Gora (45) i Bosna i Hercegovina (61). Kosovo je na 70. mestu, pri čemu je ono prema oceni analitičara IEP od poslednje studije napredovalo pet mesta.
Međutim, iako je Evropa i dalje najmirniji region u svetu i čak je sedam evropskih zemalja među prvih deset sa najvišim indeksom mira, i u 23 evropske zemlje je prošle godine došlo do pogoršanja po nekoliko indikatora, a uglavnom je reč o konfliktu, političkoj nestabilnosti i odnosima sa susedima.
To je dobrim delom posledica pomeranja kriznih i konfliktnih žarišta tokom prošle godine, navodi se u Globalnom indeksu mira.
Sukobi u regionu Bliskog istoka, Severnoj Africi i Južnoj Aziji su donekle utihnuli, ali su se rasplamsali u podsaharskoj Africi, Evropi i Azijsko-Pacifičkom regionu. Najveći pad indeksa mira zabeležen je u Evroazijskom regionu.
Tokom prošle godine broj ubijenih u ratu u Ukrajini iznosio je, kako se procenjuje, 82.000 ljudi. Ipak najveći broj ljudskih života odneo je prošle godine sukob u Etiopiji, sa oko 100.000 ljudi ubijenih na bojnom poplju.
Broj žrtava od posledica rata u etiopskom Tigraju, kao što su glad i bolesti, konzervativno se procenjuje na oko 200.000 ljudi.
Uprkos porastu broja konflikata, veći broj zemalja je prošle godine sredstva umestio u vojsku, usmeravao u druge svrhe, poput zdravstva, obrazovanja, infrastrukture ili u oporavak od pandemije.
Vojna potrošnja je ipak prošle godine u svetu porasla 17% u odnosu na 2008. godinu pri čemu su najveći potrošači bili Kina (180 milijardi dolara), SAD (70 milijardi dolara) i Indija (40 milijardi dolara).
Osnivač i direktor IEO Stiv Kilelea izjavio je da je ovogodišnji izveštaj pokazao kontrast u dinamici militarizacije i konflikta.
Prema njegovim rečima, većina zemalja je smanjila svoju zavisnost od vojske, dok je istovremeno veći broj sukoba internacionalizovan.
Prošle godine je, kako je naglasio, u ratnim sukobima je poginulo najviše ljudi još od genocida u Ruandi 1994. godine
"Posle ratova u Avganistanu, Iraku, Siriji i sadašnjeg rata u Ukrajini, jasno je da ni najmoćnije vojske ne mogu da sadvladaju dobro opremljeno lokalno stanovništvo. Rat je postao nešto u čemu se najčešće ne može pobediti i sve veći ekonomski teeret", rekao je Kilelea.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
