Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je 11. jula da je u redovnom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je spreman da se sa njim sastane.
Stoltenberg je to rekao novinarima u Vilnjusu, povodom nedavne izjave predsednika Srbije da će zbog situacije na Kosovu tražiti sastanak sa generalnim sekretarom NATO i hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
"Zabrinuti smo zbog rastuće napetosti na Kosovu. Pozivamo obe strane na deeskalaciju i da se uzdrže od akcija koje bi dovele do pogoršanja situacije i povećale napetosti u regionu", rekao je Stoltenberg uoči samita NATO.
On je dodao da je NATO prisutan na Kosovu i da je pojačao to prisustvo zbog nestabilnosti, nasilja i napetosti proteklih nedelja.
"Imamo snage Kfora tamo kako bi osigurale bezbednost i stabilnost za Kosovo i njegove građane i ispunjavamo svoj mandat na nepristrasan način", naveo je.
Stoltenberg je pred početak dvodnevnog samita NATO rekao da je reč o istorijskom samitu jer je postignut sporazum koji će omogućiti da Švedska postane punopravna članica alijanse.
Prema njegovim rečima, to je dobro za Švedsku, za Tursku, za ceo NATO i ne manje važno za baltički region.
Stoltenberg je rekao da će na samitu biti donete važne odluke, da će Ukrajini biti poslata jasna poruka da će NATO biti uz nju koliko je potrebno i da očekuje od saveznika da ponove posvećenost pružanju vojne podrške Ukrajini.
Kada je reč o članstvu, Stoltenberg očekuje da članice NATO pošalju jasnu i pozitivnu poruku o putu Ukrajine prema članstvu.
Takođe će saveznici doneti važne odluke za dalje jačanje odvraćanja i odbrane novim odbrambenim planovima i sa više snaga u punoj pripravnosti. Stoltenberg očekuje i da se saveznici dogovore o ambicioznijim ulaganjima u odbranu gde bi 2% za odbranu bio minimum.
Prema izveštaju Troškovi za odbranu zemalja NATO za period 2014-2023. objavljenom pred samit u Vilnjusu, najviše za odbranu među članicama alijsane izdvaja Poljska, 3,9% BDP, a slede SAD sa 3,5% i Grčka sa 3%.
Predviđenih 2% BDP ili nešto više od toga izdvajaju Slovačka, Velika Britanija, Letonija, Mađarska, Rumunija, Finska, Litvanija i Estionija.
Ostale članice za odbranu daju manje od 2% BDP pri čemu najmanje Luksemburg, 0,72%.
Precizirano je da su podaci za 2022. i 2023. procene.
Izvor: Beta/DES
Foto: NATO
