Lideri Evropske unije i Zajednice zemalja Latinske Amerike i Kariba počinju 17. jula u Briselu dvodnevni samit sa ciljem da ponovo poprave odnose koji su proteklih godina u velikoj meri narušeni.
Poslednji samit te vrste održan je pre osam godina, a od tada su pandemija korona virusa i trogodišnje neučešće Brazila u zajednici latinoameričkih i karipskih država CELAC samo još više udaljili dotadašnje partnere.
Otvarajući okrugli sto privrednika EU-CELAC 2023, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 17. jula rekla da su dve strane sada potrebnije jedna drugoj nego ikada.
"Svet u kojem živimo je sada kompetitivniji i komplikovaniji nego ranije. Još uvek se oporavljajući od pandemije Kovida-19, svet sada trpi snažne udarce zbog ruske agresije na Ukrajinu", rekla je Fon der Lajen, a prenela Komisija.
Ona je rekla da Evropa želi da bude partner Latinske Amerike i Kariba, i da zajedno sa tim regionom želi da on pokaže svoj pun potencijal.
"Danas sa zadovoljstvom predstavljam našu investicionu agendu za Latinsku Amertiku i Karibe. Dali smo joj ime Globalna kapija. Pod njenim znakom, predlažemo da donesemmo 45 milijardi visokokvalitetnih evropskih investicija u Latinsku Ameriku i Karibe. U planu je više od 135 projekata, od zelenog vodonika do ključnih sirovina, od širenja informatičke kablovske mreže visokih performansi pa do proizvodnje najnaprednijih mRNK vakcina", rekla je Fon der Lajen.
Hose Manuel Albares, ministar spoljnih poslova Španija koja od 1. jula predsedava EU, ocenio je uoči samita da je "Evropa dugo godina okretala leđa regionu koji je, nesumnjivo, Evropi najkompatibilniji region na planeti", prenela je agencija AP.
Agencija podseća da mnoge evropske države sa Južnom Amerikom i Karibima dele veze koje se stolećima unazad, ali koje su se dugo zasnivale na kolonijalizmu, eksploataciji i robovlasništvu. A i kada su države tog regiona stekle nezavisnost, trgovinski odnosi sa Evropom su dugo smatrani jednosmernom ulicom od kojih profitira uglavnom samo stari kontinent.
U razgovoru rano ujutro 17. jula sa brazilskim predsednikom Inasijom Lula da Silvom, Fon der Lajen je naglasila potrebu da se ekonomije regiona oslobode rizika, aludirajući na sve veće prisustvo Kine i njenih investicija u Južnoj Americi i karipskim državama.
Lula je rekao da se Brazil razvija i da "želi da ima intenzivne ekonomske aktivnosti sa partnerima u EU".
A ekonomski odnosi EU i latinoameričko-karipskog regiona napreduju. Poslednji podaci, kako prenosi AP, pokazuju da je trgovinska razmena između dve strane tokom prošle decenije porasla za 39% i dostigla 369 milijardi evra. Investicije EU u regionu iznosile su 693 milijarde evra, što je za deset godina povećanje od 45%.
EU već ima i trgovinske ugovore sa 27 od ukupno 33 čanice zajednice CELAC.
I dalje, međutim. i pet godina posle sklapanja, nije ratifikovan ugovor o trgovini sa članicama Merkosura - Brazilom, Argentinom, Urugvajem i Paragvajem. Očekuje se da će upravo to pitanje biti jedna od centralnih tema samita u Briselu.
Jedan od razloga je i to što u nekim članicama EU deluju snažni stočarski lobiji, koji ne žele konkurenciju velikih proizvođača govedine kao što su Brazil i Argentina.
Uz to, članice EU insistirale su i na višim ekološkim standardima nakon što je prethodni brazilski deničarski predsednik Žair Bolsonaro odbacio sve primedbe iz sveta i dopustio da seča amazonskih šuma dostigne rekordne razmere.
I Lula da Silva koji je ove godine nasledio Bolsonara na čelu države, nazvao je evropske pretnje sankcijama neprihvatljivim. On je međutim, rekao da će Brazil ispuniti svoje klimatske obaveze, uključujući i one koje se odnose na deforestaciju.
Kamen spoticanja u odnosima EU-CELAC eje i Rusija i rat u Ukrajini, pošto neke članice CELAC poput Kube i Venecuele imaju potpuno suprotne stavove o Moskvi od EU. Prvobitno je bilo planirano da se učesnicima samita obrati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali je ta ideja ipak odbačena.
Jedna neimenovani viši zvaničnik EU rekao je za AP da su takva neslaganja otežala i sastavljanje zajedničkog saopštenja koja treba da bude objavljeno posle samita. Prvo je bilo planirano da to bude dugačak, detaljan tekst, ali se sve više pretvara u "kratku deklaraciju", rekao je taj zvaničnik.
On je dodao da na samitu ne očekuje ni "poseban proboj" kada je reč o ugovorima sa zemljama Merkosura, ali da bi sastanak mogao da stvori uslove da se to postigne ove godine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
