Najveće evropske kompanije pretrpele su direktne gubitke od najmanje 100 milijardi evra od početka ruske agresije na Ukrajinu prošle godine, pokazala je analiza Fajnenšel tajmsa. Više od polovine ukupnih gubitaka ubeležile su energetske i komunalne kompanije.
Istraživanje godišnjih izveštaja i finansijskih objava iz 2023. za 600 poslovnih grupa pokazalo je da je 176 kompanija ubeležilo obezvređivanje imovine, troškove vezane za devizni kurs i druge jednokratne troškove kao rezultat prodaje, zatvaranja ili smanjenja biznisa u Rusiji.
Podaci ne uključuju indirektne makroekonomske uticaje, poput većih troškova za energiju i sirovine.
Rat je takođe doneo povećanje profita kompanija u sektoru nafte i gasa i vojnoj industriji.
Odluka Moskve da preuzme kontrolu nad poslovanjem u Rusiji uvoznika gasa Fortuma i Unupera u aprilu i zatim o eksproprijaciji Danonena i Karlsberga u julu, samo će doneti nove gubitke, navodi se u analizi Fajnenšel tajmsa.
Više od polovine od 1.871 kompanije u evropskom vlasništvu u Rusiji pre rata i dalje radi u toj zemlji, sudeći prema podacima koje je prikupila Kijevska škola ekonomije (KSE).
Među kompanijama koje su još prisutne u Rusiji su italijanski Unikredit, austrijski Rajfajzen, švajcarski Nestle i britanski Unilever.
"Čak i kada je kompanija izgubila mnogo novca napuštajući Rusiju, one koje ostaju rizikuju mnogo veće gubitke", rekao je Nabi Abdulaev iz konsalting kompanije Kontrola rizika (Control Risks). Kako je dodao, ispostavilo se da su najbolje prošle kompanije koje su brzo po izbijanju rata napustile Rusiju.
Najveću cenu povlačenja i koncentracije platilo je nekoliko sektora, pre svega grupe u sektoru nafte i gasa. Kako navodi Fajnenšel tajms, BP, Šel (Shell) i Totalenerdžis (TotalEnergies) izvestili su o ukupnim troškovima od 40,6 milijardi evra.
Zahvaljujući višim cenama nafte i gasa te troškove je međutim daleko nadmašio prijavljeni ukupan profit tih kompanija od oko 95 milijardi evra u 2022.
Komunalne kompanije pretrpele su direktan gubitak od 14,7 milijardi evra a industrijske, uključujući proizvođače automobila, od 13,6 milijardi.
Finansijske kompanije, uključujući banke, osiguravače i investicione firme, zabeležile su 17,5 milijardi evra otpisa i drugih troškova.
Istraživačica u KSE Ana Vlasjuk smatra da grupe koje još rade u Rusiji preuzimaju veliki rizik. Naime, stroža pravila o izlasku (sa tržišta) koja je Moskva uvela od početka rata učinila su ekspropijaciju verovatnom a izvlačenje divididendi iz tog poslovanja gotovo je nemoguće, rekla je Vlasjuk.
"Kompanijama koje su još u Rusiji bilo bi bolje da otpišu posao. Mislim da niko nije siguran. Koji je bio izgovor za prisvajanje Karlsberga? Da li je to zaista pitanje nacionalne bezbednosti? Ne mislim da je tako", rekla je Vlasjuk.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
