Generativna veštačka inteligencija (AI) će verovatnije povećati a ne uništiti poslove, tako što će automatizovati neke zadatke umesto da potpuno preuzme ulogu, a najveća opasnost preti činovnicima, zaključak je novog istraživanja Međunarodne organizacije rada (MOR).
U studiji "Generativna AI i poslovi: Globalna analiza potencijalnog uticaja na kvantitet i kvalitet poslova", ocenjuje se da je većina poslova i industrija samo delimično izložena automatizaciji i da je veća verovatnoća da će biti dopunjeni nego zamenjeni najnovijim talasom generativne AI, kao što je ćatGBT.
"Stoga, najveći uticaj ove tehnologije verovatno neće biti uništavanje radnih mesta, nego pre potencijalne promene u kvalitetu posla, pre svega intenzitetu rada i autonomiji", navodi se u saopštenju MOR.
Istraživanjem je ustanovljno da je činovnički posao kategorija koja je najviše tehnološki izložena, pri čemu je gotovo četvrtina zadataka koji oni obavljaju visoko izložena, a više od polovine je srednjeg nivoa.
U drugim grupama zanimanja samo mali udeo zadataka je visoko izložen, a oko četvrtine je srednje izložen.
U studiji su zabeležene znatne razlike u pogledu uticaja na zemlje različitog stepena razvoja. U visoko razvijenim zemljama efektima automatizacije tehnologije je izloženo 5,5% svih zaposlenih, dok je riziku od autamatizacije u državama s niskim dohotkom izloženo oko 0,4% zaposlenih.
"S druge strane, potencijal za povećanje je gotovo jednak u svim zemljama, što ukazuje da bi sa odgovarajućim politikama ovaj talas tehnološke transformacije mogao da donese značajne koristi za zemlje u razvoju", navodi se u saopštenju.
Autori su takođe zaključili da će automatizacijom verovatno biti pogođeno duplo više žena nego muškaraca, zbog prevelike zastupljenosti žena na činovničkim poslovima, posebno u zemljama s visokim i srednjim dohotcima.
"Pošto su činovnički poslovi bili tradicionalno važan izvor zaposlenja za žene dok su se zemlje ekonomski razvijale, jedan rezultat generativne AI bi mogao da bude da se određeni činovnički poslovi možda nikada neće pojaviti u državama s nižim primanjima", ocenjeno je u studiji.
Autori ističu da je neophodno kreirati politike koje podržavaju pravednu tranziciju u kojoj će ključni biti konsultacije s radnicima, obuke i adekvatna socijalna zaštita.
"U suprotnom, postoji opasnost da će samo mali broj dobro pripremljenih zemalja i učesnika na tržištu imati koristi od nove tehnologije", ističe se u saopštenju.
Autori napominju da "ishod tehnološke tranzicije nije predodređen" i da su "ljudi ti koji odlučuju da uključe takve tehnologije i koji treba da vode proces tranzicije".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
