EU treba da pomogne zemljama na putu ka Uniji da se suprostave Vladimiru Putinu slanjem jasne poruke o njihovim izgledima za pridruživanje, rekla je 6. septembra za Politiko francuska ministarka za Evropu Lorans Bon.
Unija se priprema za "talas ekspanzije" kojim bi se u narednim godinama potencijalno proširila za osam članica, uključujući Ukrajinu i zapadnobalkansku šestorku.
Neke od tih zemalja su glavne mete kampanja ruskog uticaja čiji je cilj da oslabe podršku EU i drže ih van bloka i zato, istakla je Bon, Unija treba da bude "jasna i izbalansirana" oko toga šta je potrebno da bi se one priključile.
"Postoji mnogo dezinformacija i mešanja u tim zemljama (kandidatima za EU). To je problem", rekla je francuska ministarka za briselski portal. "Vladimir Putin, uz teritorijalne ambicije, želi i da oslabi EU. To je faktor na koji treba računamo i borimo se protiv toga", dodala je.
Bon je rekla i da EU treba da "pomogne tim zemljama (kandidatima) u borbi protiv ruske strategije uticaja koliko može, uz poštovanje njihovog suvereniteta".
Francuska ministarka govorila je za Politiko nedelju dana pred godišnji govor o stanju EU predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Očekuje se da ona u obraćanju saopšti detalje u vezi tempa i metoda planirane ekspanzije EU.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nedavno je rekao da cilj EU treba da bude da dočeka nove članice 2030. dok je Komisija saopštila da svaki ulazak u EU mora da bude "zasnovan na zaslugama".
Istovremeno zemlje kandidati zajedno sa "novim" članicama upozoravaju da će ostavljanje u "čekaonici" bez jasnog puta pristupanja izazvati podele i otvoriti put Putinu.
Jedan visoki diplomata EU koji je želeo da ostane anoniman rekao je za Politiko da od Majdana u Ukrajini Putin gleda na kandidate za EU kao na svoju glavnu metu u pokušajima da potkopa Brisel i Zapad.
Moldavija je bila posebno izložena naporima Moskve da joj podrije kandidaturu za EU.
Taj diplomata je rekao da bi svako preterano odlaganje ili "status drugog reda" na putu ka punom članstvu u EU ohrabrilo Putina da pokuša da utiče na te zemlje. On je takođe kritikovao predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o pristupanju u više brzina u kome bi zemlje dobijale deo beneficija pre punog članstva.
"Otvaranjem drugog reda pozivamo Putina da izvrši pritisak na te zemlje", rekao je diplomata.
Na pitanje o tim kritikama, Bon je rekla da Makron želi da pruži zemljama kandidatima priliku da definišu svoje odnose sa EU, kao što su neki uradili kada nisu prihvatili evro ili se nisu pridružili Šengenu, a ne da im ograničava izbor.
"Ako tri zemlje žele da formulišu zajedničku spoljnu politiku, da li mislite da bi se ostale 24 osećale isključenim? Manje se radi o tome da imamo građane drugog reda a više o zadovoljavanju različitih potreba bez ograničavanja ambicije da se više uradi i više približi", rekla je Bon.
U međuvremenu Ursula fon der Lajen radi na svom govoru za 13. septembar a Komisija na godišnjim izveštajima o kandidatima za EU.
"Najvažnije je da se pošalje čvrsta poruka o mestu tih zemalja u EU", rekla je francuska ministarka. "Moramo da se fokusiramo na suštinu", dodala je.
Bon je istakla i potrebu da se zadrži zamah u procesu proširenja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU/Christophe Licoppe
