Demokratija je najbolji oblik vladavine za većinu svetskog stanovništva, ali mladi mnogo manje od starijih veruju da može da odgovori na izazove i krize s kojima se suočavaju, zaključak je istraživanja Fondacije za otvoreno društvo.
Prema rezultatima Barometra otvorenog društva, objavljenim 12. septembra, 86% ispitanika bi radije živelo u demokratskom društvu, a 20% njih veruje da autoritarni režimi mogu da pruže građanima šta žele.
Međutim, u grupi ispitanika starosti od 18 do 35 godina, samo 57% njih smatra da je demokratija poželjnija od bilo kog drugog oblika vladavine, nasuprot 71% ispitanika starijih od 56 godina.
Takođe, 42% mlađih učesnika istraživanja je reklo da podržava vojnu vladavinu, nasuprot 20% starijih.
Više od trećine mladih smatra da je “snažan lider koji se ne zamara parlamentima ili izborima” dobar način upravljanja zemljom.
Istraživanje javnog mnjenja o demokratiji i ljudskim pravima sprovedeno je u 30 zemalja širom sveta, a učestvovalo je više od 36.000 ljudi.
Jedan od nalaza istraživanja je da mladi ljudi širom sveta imaju najmanje vere u demokratiju što pokreće pitanje može li demokratija da odgovori na klimatsku krizu, rast nejednakosti i nepoverenja u političare i druge izazove.
Kada su u pitanju ljudska prava, 72% ispitanika veruje da su ljudska prava “snaga za dobro” u svetu, a 71% je reklo da “ljudska prava odražavaju vrednosti u koje veruju”.
Ipak, u izveštaju se ističe da demokratija i prava ne ispunjavaju svoj potencijal, imajući u vidu da polovina ispitanika (49%) brine kako da se prehrani.
Klimatske promene, siromaštvo i nejednakost su, prema rezultatima istraživanja, najvažnija pitanja sa kojima se danas svet suočava.
Kao najveće svetske neuspehe ispitanici vide nedovoljnu borbu protiv klimatskih promena i veliko zaduživanje zemalja u razvoju i žele da bogatije zemlje urade više po tim pitanjima.
Zajmodavci bi, prema mišljenju 84% ispitanika, trebalo da pomognu zemljama koje se bore s dugovima ukidanjem, smanjivanjem ili novim pregovaranjem o uslovima otplate, 75% želi da bogate zemlje povećaju pomoć u inostranstvu a 71% veruje da bi trebalo da siromašnijim zemljama nadoknade ekonomske gubitke zbog klimatskih promena.
Veliki broj ispitanika klimatske promene sve više vidi kao lično pitanje, sa 70% onih koji brinu da će uticati na njihov život naredne godine.
Korupcija se smatra najvećim problemom na nacionalnom nivou, a poverenje u državne i lokalne političare je nisko u većini zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. Najveće poverenje u nacionalne lidere je u Kini, gde čak 76% ispitanika veruje da oni rade u najboljem interesu građana.
Više od polovine (58%) učesnika istraživanja je zabrinuto da bi politički neredi u njihovoj zemlji mogli da dovedu do nasilja sledeće godine. U SAD je taj procenat čak 67%, u Francuskoj 66%, najveći je u Južnoafričkoj Republici i Keniji (79%), a najmanji u Kini (15%) i Rusiji (30%).
Dve trećine ispitanika želi da vidi bezbednije i zakonite migrantske rute, ali samo 7% ispitanika je navelo migraciju kao najveću brigu.
Građani većine bogatijih zemalja se slažu da njihove vlade treba da povećaju pomoć, ali nisu toliko entuzijastični u pogledu davanja većeg uticaja siromašnijim zemljama u donošenju odluka.
Većina bi radije prihvatila finansijsku pomoć od međunarodnih institucija, a samo 10% bi želelo da njihove vlade pozajmljuju od Kine.
Ipak, ispitanici veruju da će Kina biti najuticajnija zemlja do 2030, a manje od polovine u svim zemljama osim Japana misli da će to imati negativni uticaj na njihovu državu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Facebook/OpenSocietyFoundations
