Malo je ljudi na Zapadu koji ne misle da su sankcije Evropske unije protiv oligarha iz okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina opravdane, ali sankcije protiv nekih pojedinaca počivaju na vrlo klimavim dokazima, što čini EU ranjivom na tužbe, piše list Politiko.
List piše da je došao do dokumenata u kojima su navedeni izvori iz kojih potiču dokazi na osnovu kojih je sankcionisano gotovo 1.600 ljudi. I dok su dokumenti označeni kao poverljivi, sami izvori dokaza su svima dostupni.
U dokumentima, koji su označeni izrazom "LIMITE" što znači da nisu za javnost, za svaku sankcionisanu osobu je navedena pravna osnova za sankcije, kratko obrazloženje, biografija lica i izvori dokaza koji potkrepljuju optužbe.
Ti dokazi uključuju članke iz dnevnih listova poput Fajnenšel tajmsa, vesti agencije Rojters, ali i mašinski prevedene tekstove iz ruskih i ukrajinskih izvora.
U jednom paketu dokumenata navodi se kao izvor ruski lajfstajl magazin, blizak ruskim vlastima, u kojem ima više kuvarskih recepata nego ozbiljnih članaka, a čak su uključeni i članci iz Vikipedije, piše Politiko.
"Malo će ljudi na Zapadu osporiti da većina od gotovo 1.600 ljudi koje je EU sankcionisala zbog agresije na Ukrajinu i zaslužuju takav tretman. Ali je pođednako jasno, prema rečima advokata sankcionisanih osoba i stručnjaka, da je kriterijum za dokaze šokantno nizak, posebno kada se uzme u obzir ozbiljnost posledica", piše Politiko.
"To je građanska smrt u smislu da su, kada su sankcionisani, potpuno odsečeni od privrednog života", kaže za list nemački advokat Viktor Vinkler, koji je stručnjak za sankcije, ali nije branilac nijednog sankcionisanog ruskog državljanina.
"Nemam jahtu, tako da mi nije žao nijednog od tih vlasnika jahti. Naprotiv, kao radničko dete čak sam donekle zadovoljan", dodaje Vinkler.
"Ali to je problem. Stvorili smo taj instrument sankcija koji je veoma, veoma, veoma oštar mač. A način kako (EU) koristi taj mač je neprihvatljiv", ocenio je Vinkler.
Politiko ocenjuje da dokumenti u koje je imao uvid otkrivaju da EU bazira mnoge svoje odluke o sankcijama, a to su zamrzavanje imovine i zabrana ulaska u EU, na vrlo klimavim dokazima, što Uniju ostavlja ranjivom kad neko pred sudom ospori tu odluku.
Britanski advokat Majkl O'Kejn, koji zastupa i ruske klijente, kaže da EU koristi instrument sankcija već decenijama i da je vremenom kvalitet dokaznog materijala napredovao, ali da je od početka agresije na Ukrajinu došlo do vidljivog pada tokg kvaliteta zbog užurbanog nastojanja EU da kazni stotine ljudi.
"Za razliku od britanskog Forin ofisa koji se trudi da citira najverodostojnije izvore kada uvodi sankcije, EU je sklonija da uključi i dokaze za društvenih mreža, iz blogova ili izjave opozicionara", ocenio je O'Kejn.
Neimenovani diplomata iz jedne članice EU rekao je da se odluke o sankcijama donose "frenetičnim tempom" i da službenici iz njegove zemlje i po dvanaest sati dnevno rade na kompiliranju dokaza. Dokazi se potom iz neke članice EU dostavljaju evropskoj diplomatskoj službi EEAS, koja ih zatim predstavlja Savetu EU, a samo glasanje se praktično svodi na podizanje ruke.
U jednom slučaju, među dokaze je uvršten i link prema članku na Vikipediji, piše Politiko.
Na pitanje da li je članak Vikipedije primeren dokaz za uvođenje sankcija, neimenovani diplomata je odgovorio da na o tome ne postoji jedistveno mišljenje, ali da bi to morao da bude "jako dobar članak Vikipedije", piše Politiko.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
