Nadležni evropski komesari Vera Jurova, Tjeri Breton i Valdis Dombrovksis pripremili su veoma kontroverznu listu kritičnih tehnologija kojom EU želi da se zaštiti od rivala.
Prema nacrtu u koji je Politiko imao uvid, dokument koji će biti objavljen kasnije danas (3. oktobra) sadrži deset tehnologija od kojih je Brisel izdvojio četiri kao posebno opasne ako "padnu u pogrešne ruke ili ako EU ostane preterano zavisna od rivala (kada je o njima reč) poput Kine".
Kao oblasti za koje se "smatra da vrlo verovatno predstavljaju najosetlivije i najneposrednije rizike vezane za bezbednost i curenje tehnologije" navedene su napredna tehnologija poluprovodnika, veštačka inteligencija, kvantna tehnologija i biotehnologija.
Politiko piše da su četiri zvaničnika koja su radila na dokumentu za Plejbuk briselskog portala govorila o Kini ali se u dokumentu ta zemlja ne pominje. "To je kao Unijin Voldemor", rekao je jedan od zvaničnika. "Zemlja koja se ne može imenovati", dodao je.
Međutim, svima je jasno da je reč o Kini i o tehnologijama koje EU želi da prestane da deli sa tom zemljom. Briselski portal podseća na novu mantru EU koju je skovala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u martu - "smanjenje rizika, ne razdavajnje" i koja se sada kombinuje sa listom kritičnih tehnologija.
Lista koja će biti zvanično predstavljena danas ključni je elemenat strategije ekonomske bezbednosti Brisela kojim se dodaje dimenzija nacionalne bezbednosti ekonomskoj politici. To je promena za EU izgrađenu oko ideje slobodne trgovine koja je počela da razmišlja o više strateškim pitanjima od pandemije kovida i agresije Rusije na Ukrajinu.
Navodi se da je ovo prvi put da je Brisel definisao tehnologije koje treba da zaštiti zbog ekonomske bezbednosti kako bi osigurao nezavisnost EU i držao osetljive izume podalje od rivala.
Kriterijumi za uključivanje su: transformativna priroda tehnologije, rizik od dvojne upotrebe (za civilne i vojne svrhe) i potencijal za kršenje ljudskih prava, rekao je jedan od zvaničnika koji su radili na dokumentu.
Dodao je da se ne podrazumeva da će neka tehnologija sa liste biti predmet izvozne kontrole ili neke druge mere, već da će sve zavisiti od procene rizika.
Brisel i nacionalne vlade odlučiće šta da urade sa te četiri oblasti tehnologije na osnovu "zajedničke procene rizika" koju će uraditi do kraja godine.
Na osnovu rezultata, EU će odlučiti da li da odgovori podsticanjem proizvodnje u Evropi i traženjem novih partnera ili da ograniči rizike uvođenjem ograničenja na deljenje tehnologije sa rivalima poput Kine.
Nakon što EU uradi procene rizika za te "najosetlljivije" oblasti, u proleće 2024. odlučiće da li da uradi dodatne procene sa šire liste.
Navodi se i da su liberalniji zvaničnici i vlade želeli da restrikcije budu na minimumu dok su one koje su više protekcionističke želele da na listi bude 20 oblasti tehnologije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
