Evropskoj uniji potreban je novi pristup strateške međuzavisnosti u svetu koji sve više oblikuju različite srednje sile, ako želi da zaštiti svoje interese i ostane relevantna, ocenjeno je u analizi koju je 3. oktobra objavio Evropski savet za spoljne poslove (ECFR).
Autori izveštaja "Strateška međuzavisnost: Novi pristup Evrope u svetu srednjih sila" smatraju da bi Evropa trebalo da ulaže u odnose sa srednjim silama kao što su Japan, Turska, Kazahstan i Brazil i da napusti viziju promene režima u drugim zemljama.
Srednje sile izvan Evrope, među kojima su i Indija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, pripremaju se, sa izvesnim samopouzdanjem, za fragmentisan, a ne bipolaran svet, i EU može mnogo da nauči iz njihovih strategija.
"EU ima mnoštvo međuzavisnosti sa drugim silama i nikada neće biti potpuno samodovoljna. Da bi zaštitila svoje interese i vrednosti, potrebna joj je spoljnopolitička strategija koja to priznaje: stratešku međuzavisnost", ocenjuje se u izveštaju.
Unija, prema mišljenju autora, treba ta učvrsti takav pristup u razumevanju gde su joj potrebna partnerstva i potencijalne moći koju ima u njima, da se pripremi za politički suživot i konkurenciju i da investira u ključne odnose umesto u odbranu starog poretka.
"Strateška međuzavisnost je srednji put između strateške autnomije, koja preti da podeli EU i otuđi ostatak sveta, i punog usklađivanja sa SAD u antikineskom bloku", navodi se u analizi.
Srednje sile, napominju autori, nemaju nijednu zajedničku osobinu koja ih definiše kao grupu, osim pristupa spoljnoj politici čiji je cilj maksimiziranje njihovog suvereniteta za razliku od pristajanja na bilo koju specifičnu ideologiju.
"Poshladnoratovski poredak umire, ali novi poredak još nije rođen", ocenjuju autori iz ECFR.
Tokom dugogodišmjeg hladnog rata, većina zemalja nije imala drugog izbora nego da se pridruži nekom bloku. Čak i one zemlje koje su uspele da ne izaberu stranu, definisale su svoj identitet u odnosu na tu centralnu borbu hladnog rata formirajući Pokret nesvrstanih.
Ali današnji svet nije onaj iz 1945, ističu autori i dodaju da "novi hladni rat", odnosno stvarni rat predstavlja mogućnost, ali ne i "globalnu sudbinu".
"Današnje supersile, koliko god da su moćne, nemaju nivo dominacije koju su SAD i Sovjetski Savez dostigli početkom hladnog rata", navodi se u analizi.
Autori podsećaju da su SAD i njihovi glavni saveznici (članice NATO, Australija i Japan) i komunistički svet (Sovjetski Savez, Kina i Istočni blok) zajedno činili 88% globalnog BDP-a, a da danas te zemlje čine samo 57% svetskog BDP-a i sve moraju da se takmiče sa novim igračima u novim oblastima moći kao što su tehnologija i klima.
Takođe, troškovi nesvrstanih zemalja za odbranu su krajem 1960-ih bili zanemarljivi (oko 1% ukupnih svetskih izdataka), ali danas čine 15% i brzo rastu.
"U regionima u kojima su SAD i Kina dugo ulagale u izgradnju strateških odnosa, uključujući Bliski istok, Afriku i Latinsku Ameriku, nijedan igrač nije u stanju da potvrdi nedvosmislenu dominaciju", ocenjuje se u izveštaju.
Dodaje se i da ni Kina ni SAD nemaju ideologiju kakva je u hladnom ratu pomogla da se elite i javnost širom sveta svrstaju u jedan blok.
"Kina i SAD se nadmeću za geopolitičku prevlast i spremne su da koriste sva raspoloživa sredstva za ostvarenje tog cilja. Ali bez ideologije koja bi definisala i vezala blokove, zemlje mogu lakše da deluju a da se ne pridružuju nekom od tih gospodara", smatraju autori.
Stoga, kako dodaju, konkurencija između blokova pod vođstom Kine i SAD neće definisati svetski poredak koji nastaje.
"Nova klasa srednjih sila ima mnogo veći uticaj nego što je imala tokom hladnog rata", ističe se u analizi i dodaje da te zemlje rade na jačanju svog uticaja u međunardnim poslovima i spremne su da upotrebe konkurenciju između SAD i Kine u svoju korist, pa čak i da je izazovu u mnogim slučajevima.
Ocenjuje se da će od odluka tih država da li će stati na stranu jedne supersile ili će izbeći striktno usklađivanje zavisiti da li će u novom svetskom poretku dominirati bipolarna konfrotacija ili veća fragmentacija.
Autori analize tvrde da "srednje sile oblikuju mnogo fragmentisaniji svet, koji karakteriše sve više transakcioni pristup spoljnoj politici, za koji su Evropljani loše pripremljeni".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: European Commission
