Evropska unija se sprema da već u decembru zvanično najavi početak pretpristupnih pregovora sa Ukrajinom, piše portal Politiko, pozivajući se na diplomate u Briselu koji su upoznati sa tim planovima.
Prema rečima trojice neimenovanih diplomata, lideri 27 zemalja članica EU nameravaju da daju Ukrajini zeleno svetlo za početak pregovora pre kraja godine.
Ukrajina je u junu dobila status kandidata za članstvo u EU, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u septembru u godišnjem obraćnju u Evropskom parlamentu rekla da je budućnost te zemlje u Uniji.
Evropska komisija u novembru treba da objavi izveštaj o napretku Kijeva i drugih zemalja kandidata, među kojima su i zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija, na evropskom putu.
Nakon što izveštaj bude usvojen, Evropska komisija će izdati saopštenje koje će "učiniti da zemljama članicama bude veoma teško da kažu ne želimo da otvorimo pregovore" sa Ukrajinom, rekao je jedan diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
"Tekuća pretpostavka je zaista da će Savet EU do decembra doneti odluku o otvaranju pregovora", dodao je taj diplomata.
Ipak, odluka o otvaranju pregovora EU sa Ukrajinom nije lišena političkih i pravnih problema, piše Politiko. Da bi počela pregovore, Ukrajina mora da ispuni niz uslova koje joj je postavila Evropska komisija, uključujući i reformu pravosuđa i suzbijanje korupcije.
Do avgusta, Ukrajina je, prema priznanju vlasti u kijevu, ispunila dva od ukupno sedam uslova.
Lideri EU ipak planiraju da na samitu sredinom decembra naprave svojevrstan presedan i odobre početak pregovora čak i ako nisu ispunjeni svi uslovi za to, rekao je drugi neimenovani diplomata za Politiko. Prema njegovim rečima, formalno-pravna odluka o početku pregovora mogla bi da usledi početkom 2024.
Treći zvaničnik rekao je da će lideri Unije u decembru "poslati pozitivan signal" o budućem članstvu Ukrajine.
Upitan za napredak Kijeva u ispunjavanju sedam kriterijuma Evopske komisije, on je rekao da je napredak ohrabrujuć, i da se u ovom trenutku problematičnim čini samo kriterijum koji se odnosi na nacionalne manjine.
List Fajnenšal Tajms sa druge strane piše da bi ulazak Ukrajine u EU dao Kijevu pravo da u budžetskom periodu od sedam godina iz budžeta Unije povuče 186 milijardi evra, što bi mnoge dosadašnje korisnike budžetske pomoći Brisela prvi put pretvorilo u davaoce.
List je, kako navodi, imao uvid u internu studiju EU koja je rađena na osnovu sadašnjeg višegodišnjeg budžeta za period od 2021. do 2027. godine, a u kojoj je izračunat dodatni trošak koji bi izazvao prijem Ukrajine, Moldavije, Gruzije i šest zemalja Zpadnog Balkana.
Dodatni troškovi uključivanja svih devet zemalja u takozvani višegodišnji finansijski okvir EU, iznosili bi 256 milijardi evra, što bi značajno promenilo finansijski balans u Uniji, piše dnevnik.
U odnosu na sadašnji, budžet EU bi se povećao za 21% na 1,47 biliona evra, što je približno 1,4 odsto ukupnog BDP svih sadašnjih članica.
Mnoge članice koje su sada zbog manje razvijenosti korisnice budžetskih sredstava, prvi put bi morale da uplaćuju u centralnu blagajnu EU. Istovremeno, veoma bi porasle i uplate zemalja koje najviše pune budžet - Nemačke, Francuske i Holadije.
Računica generalnog sekretarijata Evropskog saveta učinjena je u trenutku kada se procenjuje davanje zelenog svetla za na početak pregovora o članstvu Ukrajine, navodi i FT.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski parlament
