Liberalna vlada luksemburškog premijera Gzavijea Betela poražena je na parlamentarnim izborima, a priliku da formira vlast u toj zemlji posle deset godina ponovo je dobila konzervativna Hrišćansko-socijalna narodna partija (CSV).
Vladajuća koalicija izgubila je na izborima 8. oktobra parlamentarnu većinu zbog slabog rezultata Zelenih, koji su deo tročlane koalicije sa socijaldemokratskom LSAP i Betelovom liberalnom Demokratskom partijom, preneli su mediji.
Iako su LSAP i DP sa po više od 18% glasova ostvariie nešto bolji rezultat nego na prošlim izborima, Zeleni su sa 8,5% glasova u odnosu na izbore 2018. izgubili pet mandata i pali na četiri poslanika.
Tri partije Plavo-crveno-zelene koalicije sada zajedno u donjem domu parlamenta, koji broji 60 poslanika, imaju 29 mandata.
CSV je sa 29% osvojenih glava obezbedila 21 mandat. Lider CSV Lik Friden rekao je da su birači masovno pokazali da žele drugačiju vladu i drfugačiju politiku. "Stavili su CSV u poziciju da sada ima ključnu ulogu u formiranju vlade", rekao je Friden, koji je ranije bio ministar finansija Luksemburga.
Matematički, CSV može da formira vladajuću koaliciju i sa Betelovom DP, koja ima 14 poslanika, i sa socijaldemokratama koji imaju 11.
Na četvrtom mestu, isped Zelenih je desničarska, populistička ADR sa pet poslaničkih mesta.
Ipak, i Gzavije Betel, koji je premijer Luksemburga od 2013. godine kada je nasledio potonjeg predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera iz CSV, izrazio je zadovoljstvo što je njegova partija osvojila dva dodatna mandata.
On je izrazio spremnost da bude i u sledećoj vladi, čak i ako ne bude premijer, prenele su agencije.
"Mi smo od velikih partija ona koja je najviše dobila. Mislim da posle ovog izbornog rezultata treba da budemo spremni da preuzmemo odgovornost i u narednoj vladi", rekao je Betel svojim pristalicama.
I liderka socijaldemokrata Polet Lenard takođe je izrazila spremnost za pregovore o budućoj vladajućoj koaliciji.
Na izborima u Luksemburgu je od ukupno oko 660.000 stanovnika pravo glasa imalo oko 284.000 građana, a u toj zemlji glasanje na izborima je zakonska obaveza, pa je odziv bio 90%.
I pored malog biračkog tela, prebrojavanje glasova trajalo je do kasno uveče zbog komplikovanog izbornog sistema koji omogućava ne samo da se glasa za izborne liste već i za pojedinačne kandidate iz različitih partija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
