Više od pola miliona Poljaka registrovalo se za glasanje u inostranstvu na parlamentarnim izborima 15. oktobra dok se vladajuća partija Pravo i pravda (PiS) nada trećem uzastopnom mandatu.
Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau rekao je da očekuje da broj registrovanih za glasanje u inostranstvu premaši rekordnih 600.000.
"Pre četiri godine bilo je 314.000 (glasača registrovanih u inostranstvu)... trenutno ih je 560.000". rekao je Rau na konferenciji za štampu 10. oktobra, pred isticanje roka za registraciju u ponoć tog dana, preneo je 11. oktobra britanski Gardijan.
Poljska ima veliku dijasporu - procenjuje se da u inostranstvu živi pet miliona poljskih građana.
Na prethodnim izborima, 2019. godine, Poljaci iz inostranstva su više nego oni u zemlji glasali za opoziciju i Građanska koalicija dobila je 39% glasova ali samo 25% ukupno gledano.
Desničarska, populistička i socijalno konzervativna partija PiS, koja je prvi put došla na vlast 2015, sada se suočava sa teškim izazovom opozicije grupisane oko bivšeg premijera i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Ankete pokazuju da će trka biti tesna.
Jedna Poljakinja u Londonu kaže da ranije nije glasala na poljskim izborima ali da ovaj put hoće, da su ovi izbori važni i da su joj članovi porodice slali poruke da se registruje za glasanje.
Gželak, čije ime Gardijan ne navodi, kaže da će glasati za opozicionu partiju desnog centra Građansku platformu predvođenu Donaldom Tuskom koji je rekao da će, ako bude premijer, legalizovati abortus na zahtev do 12 nedelje trudnoće.
Poljska ima jedan od najrestriktivnijih zakona o abortusu u Evropi.
"Oni su manje zlo. Glavni razlog da glasam je što je PiS ograničio pravo na abortus... Zato ću glasati za partiju za koju mislim da će to promeniti i koja ima bolju etiku", rekla je Gželak.
Rau je rekao da je broj izbornih komisija u inostranstvu morao da bude povećan za 70% da bi se zadovoljile "demokratske potrebe Poljaka".
Međutim, u januaru je u Sejmu usvojen kontroverzni zakon koji obavezuje izborne komisije u inostranstvu da podnesu izveštaje o glasanju odnosno prebrojanim glasovima u roku od 24 časa ili će glasovi biti odbačeni kao nevažeći.
Taj vremenski rok se ne odnosi na izborne komisije u Poljskoj i zato rastu bojazni da je reč o pokušaju da se ograniči broj glasova opozicije.
Poljski komesar za ljudska prava Marćin Vjancek ocenio je da je predlog zakona bio neustavan i da je kršio izborni zakon i da "ne razlikuje pravo na učešće na izborima u zavisnosti od mesta boravka".
Eva Pospješinska, koja u Britaniji živi od 2016, zabrinuta je zbog novog zakona. "Plašim se da se moj glas neće računati. Čak sam razmišljala da otputujem u Poljsku", rekla je ona. Kako je dodala, tražila je londonsku izbornu komisiju sa najmanjim brojem registrovanih birača kako bi što više smanjila mogućnost da njen glas bude poništen.
Izbori u nedelju biće treće glasanje Pospješinske u inostranstvu ali su, prema njenim rečima, ovi izbori važniji.
"Očekujemo parlament bez većine. Zaista je važno da odlučimo ko će ući u vladajuću koaliciju", rekla je ona, preneo je Gardijan.
Dodala je da je ohrabrivala ljude da glasaju i da je više svojih prijatelja podstakla da se registruju za glasanje.
U međuvremenu je kampanja Prava i pravde, koja je uglavnom bila fokusirana na tvrdnje da su oni jedina snaga sposobna da vodi računa o bezbednosti zemlje, doživela ozbiljan udarac 10. oktobra kada su podnela ostavke dva najviša vojna komandanta, uključujući načelnika generalštaba.
"To je simbolička odluka. Odlučili su da naprave taj korak pre izbora da pokažu da nemaju poverenja u tu političku klasu", prokomentarisao je za portal onet.pl bivši ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
