Proizvodnja vina u EU u 2023/24. biće oko 150 miliona hektolitara, za 6% manja nego godinu dana ranije i za 4,5% manja od petogodišnjeg proseka, procenjuje Evropska komisija. Pad će biti posledica manje proizvodnje u Italiji, za 12%, i Španiji, za 14%.

U Italji je najveće smanjenje berbe grožđa zabeleženo u centralnim i južnim regionima dok se u Španiji očekuje slabija berba zbog preobilnih padavina u nekim oblastima ili pak suše u drugim.

U novom izveštaju "Kratkoročni izgledi za poljoprivredna tržišta" navodi se da je rod u nekim regionima slabijeg kvaliteta jer je grožđe sitnije i zbog nepravilnog sazrevanja i biljnih bolesti.

Istovremeno se u Francuskoj očekuje prosečna berba i proizvodnja oko 45 miliona hektolitara vina ili 1% više nego pre godinu dana.

S obzirom na pad proizvodnje u Italiji, očekuje se da Francuska postane najveći proizvođač vina u EU u 2023/24.

Oporavak se očekuje u Nemačkoj i proizvodnja bi trebalo da bude za 16% veća nego 2022/23. zahvaljujući dovoljnoj količini vode tokom ciklusa rasta, kao i Portugaliji (15%), zahvaljujući dobrom kvalitetu grožđa.

U prognozi koju je uradio Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj na osnovu podataka Eurostata i onih koje su mu dostavile članice navodi se da se očekuje da će potrošnja vina u EU, posebno crvenog, nastaviti da pada, za 1,5%, zbog okretanja potrošača drugim pićima i manje kupovne moći.

Ukazuje se i da međunarodna tražnja nastavlja da slabi, verovatno zbog slabljenja kupovne moći na nekim tržištima. Ipak se očekuje da izvoz vina iz EU bude stabilan uz podršku dobre tražnje penušavih vina.

Očekuje se da uvoz vina u EU opadne za šest miliona hektolitara ili 4,3% na godišnjem nivou dok će u odnosu na petogodišnji prosek biti manji za 18%.

Kao rezultat, zaključne zalihe vina u EU u 2023/24. mogle bi da budu 161 milion hektolitara ili 5% manje od proseka u poslednjih pet godina.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com