Pobeda proevropske opozicije na izborima u Poljskoj mogla bi da pomogne da se poprave odnosi Varšave i Brisela, ali joj neće biti lako da popravi ono što je partija Pravo i pravda (PiS) uradila u zemlji tokom osam godina vladavine.
Poljska, najveća članica EU u centralnoj i istočnoj Evropi, više puta se sukobljavala sa Briselom zbog vladavine prava, reforme pravosuđa, slobode medija, migracija, gotovo potpune zabrane abortusa i prava LGBT zajednice od kada je na vlast došla konzervativna stranka Jaroslava Kačinjskog.
U EU sada s olakšanjem gledaju na rezultate parlamentarnih izbora, održanih u nedelju, 15. oktobra, na kojima je zabeležena rekordna izlaznost od 74%.
Poljska opozicija, koju čine liberalna Građanska koalicija, centristički demohrišćanski Treći put i ujedinjena Levica, osvojila je 248 mesta u donjem domu, a u gornjem domu će imati 66 od 100 senatora.
PiS je osvojio najviše glasova, ali će dobiti samo 194 mesta u Sejmu, koji ima 460 poslanika. U odnosu na izbore 2019. izgubila je 30 poslanika i 14 senatora.
Pojedinačno u celoj Poljskoj najviše glasova osvojio je lider Građanske koalicije Donald Tusk, nekadašnji premijer i bivši predsednik Evropskog saveta, kome je trijumfalni povratak u domaću politiku doneo više od 400.000 glasova, dva puta više nego što je osvojio lider vladajuće stranke, vicepremijer Jaroslav Kačinjski.
Opozicione partije su u izbornoj kampanji obećale da će ukinuti reforme za koje kažu da su urušile demokratiju u zemlji i pogoršale odnose s EU. To međutim neće ići lako, imajući u vidu da predsednik Andžej Duda, bivši član PiS-a koji je uvek bio lojalan partiji, ima pravo veta.
Predsednik Duda je pre izbora kazao da će mandat za formiranje vlade poveriti pojedinačnoj najjačoj partiji, dakle Pravu i pravdi.
Duda mora u roku od 30 dana da sazove novu parlamentarnu sednicu, a zatim 14 dana da nominuje kandidata za premijera, koji zatim ima još 14 dana da dobije poverenje parlamenta. Ukoliko ne uspe, onda parlament bira kandidata za premijera.
To znači da ako, kao što je najavio, Duda da mandat PiS-u, Poljska bi novu vladu mogla da dobije tek u drugoj polovini decembra.
Dolazak opozicije na vlast bi mogao povoljno da utiče na odnose s EU, posebno s Nemačkom, s kojom su odnosi prethodnih godina pogoršani zbog upornog insistiranja lidera PiS-a da Nemačka plati Poljskoj više od bilion evra ratne odštete..
"Očekujem da će Poljska postati konsktruktivan partner i da će promena vlasti ojačati njen položaj u Evropi. Poljska je izuzetno relevantna demokratija za Evropu", izjavio je nemački evroposlanik Teri Rajntke, kopredsednik Zelenih u Evropskom parlamentu, prenosi Politiko.
Nemački poslanik iz redova socijaldemokrata Metin Hakverdi rekao je da Nemačka treba da pokrene inicijativu za oživljavanje bilateranih odnosa ako se vlast u Poljskoj promeni, dok je poslanica Katja Lajkert ocenila da izborni rezultati daju nadu Evropi i da bi povratak prodemokratske i proevropske vlade u Varšavi bio izuzetno važan u ovom kriznom vremenu.
Poljska desničarska vlada je često oštro kritikovala institucije EU i glasala protiv ključnih evropskih zakona, pa se zvaničnici EU nadaju da će nova vlada desnog centra biti konstruktivnija.
"Rezultat bi trebalo da dovede do boljeg funkcionisanja EU gde EU zaista odražava svoje vrednosti i principe, posebno solidarnost i odgovornost", izjavio je neimenovani diplomata EU, dodajući da bi odbacivanje politika krajnje desnice trebalo da bude primer drugima.
Povratak Tuska na čelo vlade bi takođe mogao da ojača Evropsku narodnu partiju (EPP), kojoj pripada i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Iako EPP ima najviše poslanika u Evropskom parlamentu, njeni predstavnici su smenjeni s vlasti u velikim zemljama EU, kao što je Nemačka, što umanjuje njen uticaj u Evropskom savetu, koji okuplja predsednike država ili vlada članica EU.
Izvor: Dnevni evropski servis, Beta
Foto: Beta/AP
